"Меџик" из нашег сокака

У Сомбору, на западу Бачке, људи се више не поздрављају са "добро јутро". Прво питање је - колико је кошева дао синоћ. Имао је овај крај познате кошаркаше. Овде су детињство провели Радивој Кораћ и Драган Тарлаћ, из околине је и Жељко Ребрача, али Никола Јокић, момак необичне кошаркашке каријере, прети да их надмаши.

Млади Сомборац руши рекорде у Ен-Би-Еј лиги, мада су многи говорили да ће се због неатлетске грађе после месец дана вратити из Америке. Та грађа ни као детету није му била препрека. Играо се кошарке, поштујући оно старо правило да се неки други спортови играју рукама и ногама, а да се кошарка игра главом.

Имао је среће са пријатељима који су га са хиподрома терали на баскет. Имао је среће са тренерима који га нису усмеравали да игра искључиво центра, могао је и да дрибла, и да додаје лопту, мада те асистенције нису ни изблиза личиле на ове данас. Стицајем срећних околности "бачки џокер" није отишао у Европу, већ у Америку, где се и данас игра кошарке и поштује правило које је установио Меџик Џонсон - да кош чини срећним једног човека, а асистенција двојицу.

Да ли је Јокићева каријера доказ да кошаркаши прављени по шаблону за Ен-Би-Еј више не пролазе, шта српска репрезентација добија са Николом Јокићем, да ли је он нови Дивац или српски Гасол...

О каријери најпознатијег Сомборца говоре Јокићеви тренери и пријатељи из града са запада Бачке, некадашњи млади центар Ен-Би-Еј лиге Дарко Миличић, играч, тренер и менаџер екипе "Мега лекс" - Раде Загорац, Дејан Милојевић и Мишко Ражнатовић, Ен-Би-Еј скаут Марин Седлачек и помоћни тренер репрезентације Србије Мирослав Мута Николић.

Аутор емисије: Стеван Костић