Време је за бебе

Марија Драгићевић Вујадиновић (27 година) рођена је и одрасла у живописном селу надомак манастира Студеница. После средње школе је отишла од куће на студије у Крагујевац. То је за њу била велика промена, али је имала подршку родитеља и брата који су је подржавали и бодрили да заврши студије биологије. Јако јој је у почетку било тешко да се навикне на ужурбан и скучен град, али је стекла пар добрих пријатељица и са њима почела да игра фудбал. Једна од другарица са фудбала је играла игрицу преко интернета и имала врло забавног противника Марјана. Када је женско друштво Марјана упознало, радо су га прихватиле јер се испоставило да је фудбалски судија па су имале много заједничких тема.

Марјан Вујадиновић (30 година) је Краљевчанин који је одрастао у центру града и имао многобројно друштво. Његово безбрижно детињство је прекинуто оног дана када му је преминуо отац, те је он морао да почне да ради и помогне мами и сестри да се подмире породични трошкови. Дружење са Маријом и њеним пријатељима му је било велико растерећење од посла и прилика да оде до Крагујевца. С Маријом се се од почетка одлично разумео. Била му је прави пријатељ и неко ко му је врло близак и сличан по карактеру. Прошло је нешто више од 5 година тако, а онда им је некако истовремено синуло да су толико добри пријатељи да је то и више од пријатељства. Од момента када је Марјан пољубио Марију у градском парку у Краљеву, знали су да су једно за друго. Своју су везу убрзо обелоданили. Пријатељима то није било никакво изненађење. Изгледа да су сви видели привлачност пре него њих двоје. Међутим, родитељи су били све забринутији што је њихова веза постајала озбиљнија. Марјанова мама је бринула где ће живети, јер једноипособан породични стан у Краљеву није довољно конфоран за једну младу породицу, а Маријини родитељи су бринули да ће због удаје прекинути студије. Медјутим, одлука младог пара да живот проведу заједно и вест да је и беба на путу, све друге бриге и приоритети родитеља су постали мање важни.

Неколико месеци после венчања је на свет стигла мезимица обе породице, Лена, а са срећом су се увећавали и трошкови. Марјан је радио два посла како би обезбедио довољно новца. Видели су да је и са једним дететом тешко саставити крај с крајем, али их то није поколебало да имају још деце. Тешко је па је тешко. И са једним и са двоје. Храброст им не фали зато што им не фали воље. Убрзо је Марија поново остала у другом стању, а Марјану је искрсла понуда да оде да ради у 4000 км далеком Абу Дабију. Преиспитали су да ли да Марјан понуду прихвати, да ли могу издржати, да ли може Марија сама са Леном, а он сам без њих тако далеко. Договорили су се да покушају иако су знали да ће бити тешко. И заиста, Марији су се у другој трудноћи јавили страхови с којима се није раније сусрела. Постала је претерано брижљива за Лену. Будила се у сред ноћи да види да ли је у кревецу, али је знала да све то мора издржати и није се либила да затражи помоћ. Одлазила је да о томе поприча са психолозима, често је проводила време код својих на селу, занимала се разним кућним пословима и потпуно испуњавала свој дан како не би мислила о томе да Марјан није ту и да недостаје Лени, да неће бити ту кад стигне друга беба.

На другој страни света, у Уједињеним Арапским Емиратима, Марјан је међу људима са свих континената усамљен и, без обзира на сву раскош И лепоте богатог света, тужан јер није са својима. "Овде сам видео много тога што нисам знао ни да постоји. Јако је занимљиво свакодневно упознавати нове људе који се разликују по свему, од обичаја и навика, до боје коже. Међутим, ја не могу ни једног момента да се опустим и уживам у свему овоме кад знам да моја Марија без мене иде на контроле код гинеколога, кад се сетим да сам видео Лену на сваком ултразвуку, а ову бебу нисам ни једном. А тек колико ми у сваком моменту недостаје моја Ленка! Да нема скајпа да могу бар тако сваког дана да их видим, мислим да не бих издржао", прича нам Марјан у емисији са грчом на лицу док се иза њега мрешка море и уздижу луксузна здања Емирове палате, Етихад куле, Мерцедесова зграда, хотел Хилтон...

Марија је 18.12. на свет донела Машу. Порођај је протекао тако брзо да је Маша угледала свет чим је мама стигла у болницу, а екипе емисије „Време је за бебе" су у Краљево стигле убрзо после тога и снимиле једну лепу и буцмасту бебу која је копија свога тате. Скајп је био једини начин да је тата види, а његова туга што није са породицом и Маријина и Ленина жеља да га виде су расли сваког дана откад се Маша родила. Почетна жеља да тата ради у иностранству неко време, а да му се можда породица у топлим крајевима придружи је била све даља како је време одмицало, јер није могуће да мање од годину дана напредовати на послу и зарадити довољно за живот породице, па су Вујадиновићи решили да се тата врати.

Емотивни сусрет после 8 месеци и скоро 3 месеца од Машиног рођења Марјан је прокоментарисао: „Нема тог новца и успеха који може бити већи и вреднији од овога. Можда ћемо се једног дана покајати што нисмо били истрајнији у одлуци да одемо из Србије, али ћу се сигурно целог живота кајати што сам пропустио прве Машине дане живота. Сад дефинитивно морамо имати бар још једно дете, да надокнадим пропуштено", завршава Марјан у шаљивом тону, а екипа напушта ову честиту породицу у посебном расположењу јер се не среће толика количина емоција које су дуго чуване па у једном дану изливене тако често.

Све будуће маме и тате који желе да учествују у емисији "Време је за бебе" могу да се јаве на тел.011 6305734 или vera@nira.rs -Вера Новаковић.

Аутори формата: Небојша Гарић, Мирослав Петковић, Ненад Огњеновић

Редитељ епизоде: Мирослав Петковић