Траг: Добро нам  је овде бити

Документарни филм који су тада снимили за себе је јединствена прича о посвећењу и Светој Гори, највећем православном храму на отвореном.

Атос је премрежен прашњавим путевима и козјим стазама које воде до бројних православних храмова, непознатих широј јавности. Небројена предања говоре о настанку храмова, монашком посвећењу, вери и значају те свете планине.

Све на Светој Гори је јединствено и другачије. Поред тога што овде нема жена (којима је приступ забрањен законом Авато 442. године), забрањено је и купање у мору, сунчање, пецање, ношење кратких панталона, пушење. Устаје се рано, неколико сати пре свитања, и присуствује јутарњој служби. Једе се два пута дневно, у исто време и без разговора. Нема новина, телевизије, интернета и мреже мобилне телефоније.

А опет, све је више људи из целог света који свакодневно долазе овде. Зашто је Света Гора тако јединствена и све више поштована?

Одговор на то питање тражило је наших 17 поклоника.

Јединствена је прича о Светоандрејском скиту чија је црква посвећена  Св. Андреји  Првозваном, огромних размера са три олтара, по предању  "скројена" у Русији крајем деветнаестог века и из Одесе цела довезена бродовима.

Јединствена је и посета скиту из 14. века, преподобног Максима Кавсикаливског, за кога се каже да је у посвећењу живео "птичијим" животом , као птица небеска, не поседујући баш ништа: ни оруђе, ни одећу, па ни једну једину иглу. Поред молитве и поста, његов подвиг се састојао у томе да се на овом свету не везује ни за шта. Чак је и своју келију правио од траве и грања. Поживи неко време у њој - па је запали.

На том месту данас има око 40 келија и 23 цркве.

Група ходочасника из Србије посетила је пет манастира на Атосу, три скита и четири келије.

Аутори: Душан Убовић и Хаџи Борис Соломко
Монтажа: Јован Бановић
Уредник: Љубисав Алексић