Оркестар: Виолончело и контрабас

Једна од најпознатијих мелодија свих времена јесте последњи став Бетовенове Девете симфоније. Да ли сте се запитали чиме је ова мелодија освојила свет, због чега је постала пријемчива милионима људи?

Промптни одговор лежи у њеној хармонијској линији, али потпун одговор наводи на закључак да у ту препознатљиву мелодију нас уводе дубоки тонови гудачких инструмената - виолончела и контрабаса. Данашња емисија из серије Оркестар бави се управо њима, њиховим масивним, густим пастуозним тембром.

Други пример којим се обраћа аудиторијуму ова образовно-музичка серија тиче се инструменталне анализе Осме симфоније Франца Шуберта и тоналитета у којем је фундирана композиција. Анализу прати и једна занимљива опаска: иако Бетовен није знао за Шубертов рукопис Недовршене (Осме) симфоније, историја музике наводи као кутриозитет да су у исто време у Аустрији два генија користили инструменте ниских тонова за основу читаве композиције, што је до тада било незамисливо - првих осам тактова главне теме у обе симфоније воде само виолончело и контрабас у молској лествици.

Уредник је Невена Тодоровић.