Историја науке: Јосиф Панчић (1814-1888)

Друга епизода, од 15 припремљених у серијалу Историја науке о утемељивачима појединих научних дисциплина у Србији и великанима који су у тим областима стекли светску славу, посвећена је Јосифу Панчићу.

У емисији документаристичко-игране структуре дате су основне одреднице о животу и делу изузетног ботаничара, лекара, професора и ректора Велике школе, првог председника Српске краљевске академије, неуморног истраживача, полиглоте...

Овај доктор ботаничких наука, који је међународно признање стекао открићима нове врсте четинара и ретких биљака које расту на Балкану, био је и оснивач Ботаничке баште у Београду, али и утемељивач многих научних дисциплина и најбољи познавалац биљног и животињског света у Србији.

"Пре но што сам прешао у Србију, заветовао сам се да моја највећа љубав буде наука, да робујем природњачким наукама. И пре него што сам ту пустио корене, први кораци су ме уверили да је Србија мој еден, мој божански врт. Очарала ме је овдашња богата и разноврсна флора. Одлучио сам да сав живот посветим њеном проучавању."

Емисија је снимана у Природњачком музеју, Ботаничкој башти, Архиву и Библиотеци САНУ.

Глумачка интерпретација поверена је Зорану Јовановићу.

Уредник и сценариста серије Историја науке је Борислава Николић. Стручни консултант је проф. др Александар Петровић, директор фотографије Драгослав Бојковић, монтажер Стеван Спасић, спикер Жарко Обрачевић, костимограф Биљана Михаиловић. Редитељ Иван Милановић.