Београд вечити град: Страшни суд

Док је историјом силована и измучена престоница још увек спавала, над њом је са неба дејствовала застрашујућа 4. ваздушна флота Вермахта, под командом генерал-лајтнанта Александра фон Лера. Хитлеров, по много чему лични али и коначни обрачун са Србима заиста је и личио на страшни суд, којим је Београд огњем требало претворити у армагедонски пакао и пепео.

Застрашујућа слика запаљеног Београда појачавана је несносним звуком злогласних авиона "штука", дизајнираних тако да у обрушавању, додатном буком - додатно избезуме жртве. И данас се полемише о политичким узроцима ове кланице, али се с правом констатује да су, пре свега, два мартовска дана исте, 1941. године одредила овакву судбину Београда и Краљевине Југославије. Први датум је 25. март, када је југословенска влада Цветковић - Мачек са Немачком потписала Тројни пакт, а други датум је 27. март, дан избијања војног пуча у Београду, којим је иста ова влада оборена, заједно са кнезом Павлом, и када су се на улице града излиле непрегледне колоне одувек непослушних Београђана - пучиста који су манифестовали против пактирања са Рајхом.

Београдски преврат је, може се с правом рећи, разјарио Адолфа Хитлера, јер је он пре свега у овај посао уложио много личног труда, али и због тога што је пореметио неупоредиво важнији план - поход на Совјетски Савез.

Историчарима данас пакт о неутралности Југославије делује као прилично повољан, јер је гарантовао самосталност налик на швајцарски модел, али пре свега због тога што је искључивао крваве војне операције и комадање земље. Да ли би Хитлер поштовао протокол о неутралности Југославије, не знамо, али сумњамо јер знамо да се Фирер није држао сличних уговора.

Ипак, оно што је сасвим сигурно јесте да је због београдских демонстрација и изведеног пуча донета "Директива 25", по којој се, поред Грчке, и Краљевина Југославија имала уништити као држава.

Емисија је посвећена кнезу Павлу Карађорђевић.