У почетку беше реч - Мирослављево јеванђеље

У овој, последњој епизоди хронике о Мирослављевом јеванђељу поново ћемо путовати кроз простор - овога пута до крајњег југа Африке. Као и кроз време - поново узбуркано. Поново, попут Хамлета, јунак наше приче, извлачиће на сцену и редом искушавати председнике, министре и политичаре на једној страни... и обичне људе на другој. Осветлићемо догађаје из угла ове књиге и покушаћемо да пронађемо смисао у причи о Мирослављевом јеванђељу.

И поред директних претњи од самог државног врха, Топаловић и Мрђеновић се враћају у Јоханесбург, и потпуно без новца, завршавају коричење првих десетак примерака фототипског издања Мирослављевог јеванђеља. Успевају да преко Будимпеште и Подгорице прошверцују 6 примерака у Београд, а тадашњи министар културе Нада Поповић Перишић потписује забрану фототипског издања Мирослављевог јеванђеља. Тако ова књига постаје једина званично забрањена књига у Србији током владавине Слободана Милошевића.

Патријарх Павле прима прирађиваче књиге и благослови њих и њихову мисију. "Православље" објављује причу о Јеванђељу са напоменом о патријарховом благослову. Већ у следећем броју, под притиском државне администрације, "Православље" демантује Паријархов благослов!

На Београдском сајму књига 1998. године забрањену књигу нико не сме званично да изложи. Ипак, то чини сатирични лист "Наша крмача", и сам под сталним санкцијама и претњама Милошевићевог режима. Провиђење је направило да су промоција сабраних дела Мирјане Марковић и промоција Фототипског издања Мирослављевог јеванђеља заказане истог дана, у исто време, на истом месту. Српска елита је имала идеалну прилику да се определи на коју ће страну отићи.

Бомбарадовање Србије Вељко Топаловић и Душан Мрђеновић су сачекали у Јоханесбургу, радећи на пратећим књигама. Решавају да се врате у Србију, а пред сам повратак, Дезмонд, машиниста који је књигу штампао, у исто време и свештеник у локалној цркви, организује посебно богослужење на коме је пред својом црном паством, осветио фототипско издање најстаријег српског ћириличног рукописа. Како тада рече - "Бог је један. У почетку беше реч, и реч беше у Бога!"

Српски академици желе да представе књигу у својој згради, а нови министар културе Жељко Симић писменим путем забрањује промоцију књиге у САНУ. Тек под притикском Милана Милутиновића, Предсеедника Србије и председника одбора за обележавање 800 година Хиландара, Симић 2000. године легализује књигу. Али уз захтев да "Досије" поклони одмах 5 примерака његовом министарству. Уз 5 књига, написано је 7 повеља о власништву на различите људе. Ни данас се не зна коме их је Симић проследио... иако су те књиге биле намењене Библиотеци Патријаршије, Народној библиотеци, Народном музеју... и другим установама културе. Једино се зна да је примерак са бројем 36 пронађен испод кревета Слободана Милошевића приликом његовог хапшења, априла 2000. године.

Захваљујући фототипском издању, Мирослављево јеванђеље је за само 30 година прошло пут од подметача за ноге кустоскиње ниже растом до специјалне колекције УНЕСЦО - Памћење света, и постало заштитни знак српске културе у свету. И поред тога, током Дана европске културне баштине 2007. године у Храму Светог Саве у Београду није изложен помпезно најављиван оригинал Јеванђеља. Држава и Црква су заједнички преварили више од 300.000 људи који су у три дана и три ноћи у мимоходу ишли како би видели свету књигу. У стакленој куполи је била изложена некада забрањена књига - фототипско издање Мирослављевог јеванђеља. Извињење српској јавности никада није уследило.

Фототипско издање данас исијава у многим српским манастирима и црквама широм света. Налази се у специјалним колекцијама најпознатијих светских библиотека, као и на катедрама за славистику највећих светских универзитета.

Рад на Мирослављевом јеванђељу ослободио је најлепше страсти у нама и битно нас променио, као и цео наш живот. Сам оригинал, попут мача у камену, још увек чека свог витеза који ће разумети његову мисију. Ми смо били само његови војници, и нека нам буде допуштено да се у име оригинала, који не може да говори, захвалимо свима који су бринули о њему током протеклих векова.

Режија - Бошко Савковић

Наратор - Предраг Мики Манојловић

Музика - Зоран Кики Лесендрић

Сценарио - Вељко Топаловић, Бошко Савковић

Директор фотографије - Вук Дапчевић

Сниматељи - Горан Шљивић, Драшко Беговић

Монажа - Горан Добросављевић

Продукција - НИБ АЛТЕРНАТИВА