Траг у простору-Погледај му обућу па га пусти у кућу

Када кажемо кломпе мислимо на Холанђане, јапанке нас асоцирају на Јапанце, Индијанце замишљамо у мокасинама, а у Србији се говорило: човек носи ношњу а опанак човека.

Опанак спада у један од артефаката и симбола Српске традиционалне културе и националног идентитета уопште. Сам опанчарски занат спада у млађе занате код нас. Развој опанчарског заната у Србији почиње 1850. године, када један босански мајстор Јово Цвијановић долази у Ужице и почиње да прави опанке од полуштављене коже црвене боје по чему су и добили назив црвењаши. Ужице је брзо постало центар опанчарства, из кога се овај занат раширио и у друге крајеве ондашње Србије.

Истина, одавно смо изашли из опанака, али се опанак и даље не да. У Србији данас ради тринаест мајстора опанчара, а међу њима и једна опанчарка, а о квалитету опанака које су правили и праве опанчари суде други. Данас их од заборава чува фолклор. Срећемо их као обавезан део народне ношње, али и као сувенире и по правилу што смо даље то су нам слике из домовине драже, па опанци наших мајстора путују широм планете да испричају причу о вештини и лепоти наше баштине.

Ауторка и уредница: Милица Барјактаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом