понедељак, 02. дец 2024, 18:54
Квадратура круга - Летопис Рамске тврђаве и првог српског вампира
Ниједан велики освајач, нити војсковођа који је у прошлости крстарио Србијом, није заобишао Рам и његову тврђаву.
Александар Македонски се у Раму срео са Келтима. Краљ Хуна Атила Бич божји у једном од својих освајачких похода прошао је и кроз Рам. Хадријан, Марко Аурелије, римски цареви Трајан и Диоклецијан такође су се уписало у историји Рама, у коме је боравио и Свети Сава као и Карађорђе, који је по повратку из изгнанства, 1817. године, прешао у Србију баш у месту Рам.
Највећи траг у Раму је оставио султан Бајазит Други који је уз Дунав у 15. веку саградио, у то време најмоћнију и најмодернију артиљеријску тврђаву на целом току Дунава кроз Србију: Та тврђава је имала пет кула, бедеме и 36 топовских отвора. Бајазит Други није случајно изабрао Рам као место где ће подићи такво утврђење.
„Дунав је овде широк четири километра, а после Голупца он је ту најшири на целом свом току од Шварцвалда до Црног Мора. Код Рама, Дунав је миран и кротак као море јер га баш ту пресецају и умирују четири реке; Велика Морава, Млава, Нера и Караш” - подсећа нас Илија Јацановић кустос у Рамској тврђави.
Са ове тврђаве су мухафизи, мартолози, аскери, рејси и азапи контролисали ко плови Дунавом, а ко пролази кроз Панонску низију и Карпате, јер Рам је управо то стратешко место место где се срећу ове три регије.
Рамска тврђава је обновљена пре три године и сада живи свој нови живот.
Часопис Национална географија прогласио је залазак сунца на Раму најлепшим на свету, у категорији залазака на рекама.
На само неколико километара од Рама налази се село Кисиљево у коме је рођен и живео Петар Благојевић који се у аустроугарских документима и штампи помиње као први српски вампир. У документу који се чува у Националном музеју у Берлину под називом „Вампир вон Кисиљево” и у часопису Диариум остало је забележено да је 21. јула 1725. године тело Петра Благојевића извађено из гроба, прободено глоговим коцем, а потом спаљено и бачено у рукавац Дунава. То је учињено у присуству свештеника, мештана, аустријских власти и тадашњег начелника градиштанске области Фромбалда. На тај потез власти су се одлучиле због страха и притиска мештана Кисиљева у коме је за 50 дана након смрти Петра Благојевића, у том селу на пречац умрло десетак људи и сви они су пред смрт тврдили да их је ноћу походио и давио Петар Благојевић. Када су глоговим коцем пробили Петрово тело из његових уста и ушију потекла је крв. Тако је бар забележено у листу Дариум до кога смо успели да дођемо.
Уредник емисије: Бранко Станковић
Коментари