Родославци: Kрипта зелене реке – Стари Брод

Уз благослов клера и поглавника Независне државе Хрватске, кренуло се у истребљење оног дела сопственог становништва који јој није био ни по мери, ни по вери, а показало се да поседује и забрињавајући капацитет самосталности и слободарске традиције. Tа нова независна држава била је решена да се прошири колико год је могуће, а првенствено да изађе на обале Дрине.

Збегови страдалника потискивани су ка реци овим пољем

До тих обала, ваљало је све српско затрти и попалити.

Све почиње после две офанзиве, у којима су партизанским и четничким јединицама, које су браниле народ на овим просторима, већ нанети велики губици. Јединице Црне легије и Ханџар дивизије наступају у два правца - један је ка Дрини преко Рогатице и Вишеграда, а други према Власеници.

Стари Брод

Иза њих остају пустош и згаришта, а пред њима, спас ка обали Дрине и Србији, која је тада у немачко-италијанској окупационој зони, покушавају да нађу хиљаде становника романијске области.

Тачан број убијених још није утврђен. За сада је документовано 6.150 жртава, махом нејачи. Највише страдалих је на празник Младенци, 22. марта 1942. у Милошевићима и Старом Броду, где се збег зауставио у покушају да пређе реку.

Зов и вапај

Први пут објављена су документа – сведочанства о том трагичном пролећу, које је прикупио Драган Радовић, неколико година неуморно трагајући за подацима. Зборник садржи оригиналне документе војних архива који до сада нису били доступни, сви су у изворном облику и потврђују размере усташких злочина и несрећу српског народа.

Идејно решење музеја урадио је архитекта Новица Мотика из Зворника, а донатори изградње музеја били су Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић

О Старом Броду се исувише дуго ћутало. А када се, после 66 година, проговорило у Старом Броду су задужбинари и народ подигли црквицу и спомен-музеј, било је то у славу страдалника, злочинцима за опрост а будућности за наук –  да се не понови.

Уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић