РТС Наука: Програмска шема - среда, 04. мар 2026
Како се калио човек: Ида Престер (R)
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија Како се калио човек.
Читалиште, читате ли ишта: Књижевност и интернет (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто.
Тајне људског тела: Кожни систем (R)
Да ли сте знали да је наш највећи орган — кожа? Са површином од око 2 квадратна метра код одраслих, овај изузетан орган делује као наш први штит од света који нас окружује. У новој епизоди серије "Тајне људског тела", водимо вас на путовање кроз свет коже — нашег природног заштитника, терморегулатора и сензорног чуда.
Како се калио човек: Владимир Граић Граја
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија "Како се калио човек".
Читалиште, читате ли ишта: Антијунаци
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање.
Тајне људског тела: Чулни систем
Да ли сте се икада запитали како доживљавамо свет око нас — његове боје, мирисе, звукове, укусе и текстуре? Како знамо да је кафа горка, да је ружа црвена, или да се аутомобил приближава иако га не видимо? Одговор на ова питања лежи у нашим невероватним чулима.
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп. (R)
Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове, завршавамо причом о нашим Горским царицама, правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна.
Српска штампа 1914-1915: Штампа гасне, 4. еп. (R)
Последња епизода документарне серије "Српска штампа 1914-1915", листајући пожутеле странице дневних листова од пре 99 година, прати одсудне догађаје у 1915. години. Ова, већим делом мирнодопска година била је обележена епидемијом пегавог тифуса, великим бројем умрлица у новинама, и мноштвом непроверених вести које су првих неколико месеци сакривале заразу.
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Лажна сећања (R)
Колико је истинито наше сећање? Можете ли увек тврдити са сигурношћу да вам се нешто догодило или је то само имагинација настала у вашем уму под утицајем разних околности?
Наука 50: Плагијат (R)
Шта се подразумева под плагирањем? Колико су опасни плагијати у науци? Како гласи најсажетија до сада дефиниција научног чланка? Колико нови научни чланак сме да сличи неком старом? Под којим се условима исти чланак може објавити у неком другом часопису? Користе ли се код нас, као у свету, софтвери за откривање плагијата? У чему је смисао Будине опомене: "Пролазно је све што је сложено"?
Историја науке: Јован Цвијић (R)
У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу.
Студио знања: Невидљиве технологије (R)
Ове недеље у Студију знања отварамо врата дигиталне кулисе у којој алгоритми, сензори и системи раде непрекидно, док ми видимо само њихов најједноставнији одраз.
Привредна историја Србије: Нездрав камен, 6. еп. (R)
Кнез Милош је 1830. национализовао земљу, која је припадала Турцима, и поделио jу je сељацима. Године 1833. усвојен је Устав народних школа, када почиње школовање скоро потпуно неписменог становништва. Закон о окућју из 1836. заштитио је аграрни минимум и сачувао малог сељака. Село је било основа развоја Србије све до почетка двадесетог века.
Наука 2024: Нова ласерска технологија у офтамологији (R)
Све више људи има проблеме са видом. Према анализи Светске здравствене организације доминантна су два разлога, животни век човека се продужио и старост је донела очекиване проблеме са видом такозвану старачку далековидост, а са друге стране, све већи број деце и младих пати од кратковидости због велике изложености екранима телефона или компјутера, тако да је повећан број пацијената и међу старијом и међу млађом популацијом.
Како се калио човек: Владимир Граић Граја (R)
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија "Како се калио човек".
Читалиште, читате ли ишта: Антијунаци (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање.
Тајне људског тела: Чулни систем (R)
Да ли сте се икада запитали како доживљавамо свет око нас — његове боје, мирисе, звукове, укусе и текстуре? Како знамо да је кафа горка, да је ружа црвена, или да се аутомобил приближава иако га не видимо? Одговор на ова питања лежи у нашим невероватним чулима.
Историја Ниша: Антички период
Антички Наисус био је град на обали Нишаве, на раскрсници путева који воде од централне Европе ка Блиском истоку и од Јадранског до Црног мора.
Модерна архитектура у Србији: Моћ благородног Божидар Петровић
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат 3
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Човек и пас
Научници деценијама воде дебату када је и где пас први пут припитомљен, а тема припитомљавања паса је једна од најузбудљивијих, којом се баве археозоолози и уопште еволуциона биологија.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски
Казивање о најбогатијој српској породици XIX века у Војводини. У другој половини 19. века, породица Дунђерски је поседовала 40.000 хектара ораница у Бачкој и Банату, две фабрике пива, фабрику тепиха, девет транспортних бродова и чак пет двораца. Лазар Дунђерски је купио дворце Безереди у Челареву, Стратимировићи у Кулпину, Соколац у Новом Бечеју, Камендин, а дворац Дамаскин у Хајдучици изградио је за своју најстарију кћи Олгу.
РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури
Да ли сте знали да биљке у граду нису смамо украси? Оне хладе, чисте ваздух, смирују мисли… Причамо о зеленим оазама међу зградама – о пејзажној архитектури која озелењује нашу стварност.
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп.
У првим годинама после рата већина пронађених посмртних остатака палих војника у Србији смештена је у Спомен костурнице, најчешће подизане на местима одржавања великих битака: у Београду, Нишу, Текеришу, Гучеву, на Мачковом камену...
Привредна историја Србије: Железница Београд-Ниш, 7. еп.
У јавном говору кнежевине Србије речи гвоздени пут и жељезница први је 1833. употребио Димитрије Тирол, Србин из Темишвара и члан Друштва српске словесности.
Наука 2024: Меморија - једно етно путовање
Изложба „Меморија,теренска истраживања Етнографског музеја“ у Етнографском музеју у Београду којом је обележено више од једног века од прве поставке музеја представља аутентични сензоријум у славу бројних теренских истраживања, прикупљања предмета, бележења народних обичаја и др.
Историја Ниша: Антички период (R)
Антички Наисус био је град на обали Нишаве, на раскрсници путева који воде од централне Европе ка Блиском истоку и од Јадранског до Црног мора.
Модерна архитектура у Србији: Моћ благородног Божидар Петровић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Човек и пас (R)
Научници деценијама воде дебату када је и где пас први пут припитомљен, а тема припитомљавања паса је једна од најузбудљивијих, којом се баве археозоолози и уопште еволуциона биологија.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски (R)
Казивање о најбогатијој српској породици XIX века у Војводини. У другој половини 19. века, породица Дунђерски је поседовала 40.000 хектара ораница у Бачкој и Банату, две фабрике пива, фабрику тепиха, девет транспортних бродова и чак пет двораца. Лазар Дунђерски је купио дворце Безереди у Челареву, Стратимировићи у Кулпину, Соколац у Новом Бечеју, Камендин, а дворац Дамаскин у Хајдучици изградио је за своју најстарију кћи Олгу.
РТС ЛАБ: О пејзажној архитектури (R)
Да ли сте знали да биљке у граду нису смамо украси? Оне хладе, чисте ваздух, смирују мисли… Причамо о зеленим оазама међу зградама – о пејзажној архитектури која озелењује нашу стварност.
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Спомен-костурнице и капеле, 3. еп. (R)
У првим годинама после рата већина пронађених посмртних остатака палих војника у Србији смештена је у Спомен костурнице, најчешће подизане на местима одржавања великих битака: у Београду, Нишу, Текеришу, Гучеву, на Мачковом камену...
Привредна историја Србије: Железница Београд-Ниш, 7. еп. (R)
У јавном говору кнежевине Србије речи гвоздени пут и жељезница први је 1833. употребио Димитрије Тирол, Србин из Темишвара и члан Друштва српске словесности.
Наука 2024: Меморија - једно етно путовање (R)
Изложба „Меморија,теренска истраживања Етнографског музеја“ у Етнографском музеју у Београду којом је обележено више од једног века од прве поставке музеја представља аутентични сензоријум у славу бројних теренских истраживања, прикупљања предмета, бележења народних обичаја и др.
Коментари