Будућност посла – зашто уопште радимо?

Сваки дан је исти: кафа, туш, метро и посао. Зар то није клише? Јесте. Видео сам толико људи око себе који се осећају потиштено или анксиозно при самој помисли на то да иду на посао, па промене компанију у којој раде у нади да ће бити боље на другом месту... Сваки дан је исти, само сањају о томе да побегну. Викенди. Одмори. Чак и пензија. Чему све то?