четвртак, 28.12.2023, 23:43 -> 12:56
Великани: Надежда Петровић
Вероватно су први часови сликања, које је добила од ујака Светозара Зорића, професора Велике школе, били пресудни у жељи да Надежда Петровић постане сликарка. Најпре је учила у атељеу чувеног Ђорђа Крстића, да би онда уписала сликарску и цртачку школу Кирила Кутлика.
Са државном стипендијом наставља студије сликарства у Минхену. Ту трају први и други минхенски период њеног стваралаштва. У Београд се враћа 1903. и с Браниславом Нушићем, у Коларчевој задужбини, оснива Коло српских сестара. Новац који је Коло прикупило за помоћ илинденским устаницима сама носи у Македонију, одакле извештава за "Пијемонт" и "Словенски југ". Један је од оснивача уметничког друштва "Лада", које је основано уочи Прве југословенске изложбе, на којој су први пут заједно излагали сликари из Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске. После изложбе она оснива и Прву југословенску уметничку колонију у Сићеву. Задојена националним идејама, с балкона Народног позоришта у Београду држи ватрене говоре поводом анексије БиХ 1908. Одлази у Париз, где среће Матиса и Пикаса и учествује на два Јесења салона својим сликама из трећег, париског периода. Када су 1912. почели балкански ратови, вратила се у Србију. Када су јој умрли отац и мајка, придружила се српској војсци на фронту као болничарка. Бринула је о рањеницима. То чини и по избијању Првог светског рата. Умрла је у ваљевској болници.
Коментари