уторак, 31.01.2023, 20:25 -> 17:36
Културна баштина Србије: Јованови двори
У оквиру новог циклуса серије Културна баштина Србије Образовно-научни програм представља редак пример градитељства из доба кнеза Милоша, Јованове дворе у Чачку.
Конак господара Јована Обреновића један је од свега четири сачувана репрезентативна конака у Србији који припадају такозваној кнез Милошевој архитектури, односно балканском градитељству прве половине 19. века.
Конак је саграђен 1835. године као резиденцијални двор млађег брата кнеза Милоша Обреновића - Јована. За тај посао из околине Охрида позване су чувене гоге, надалеко цењени градитељи који су градили по целом Балкану, па све до Цариграда.
Иако споља указује на типичну балканску архитектуру тога времена, конак господара Јована Обреновића представља заправо сучељавање два концепта живота; оног оријенталног који је на заласку и новог европског, који полако и сигурно долази у ослобођену младу српску државу.
На спољној фасади конака налази се и једини сачувани оригинални грб Обреновића. О начину живота породице Јована Обреновића сведочи и унутрашњост конака, распоред и намена просторија, систем грејања, положај прозора, врата.
О некадашњем изгледу конака и језгра старе вароши сведочи и сачувани цртеж Феликса Каница захваљујући којем данас видимо да је двор господара Јована, заједно са старом српском црквом, чинио у ствари центар живота Чачка тога времена.
Коментари