Солфеђо - Стазама случајности

Сразмерно највећи баук са листе предмета стекао је овакву репутацију махом због непримерених, неразумљивих и надасве незанимљивих предавања.

Али, професор коме су посвећене ове емисије најбољи је доказ исправности тезе о изузецима и правилима. Владимира Јовановића поштовали су и волели управо његови ученици, а биле му захвалне и бројне генерације које су мелодиком и ритмиком овладавале из уџбеника које је он сачинио (за све разреде нижих, средњих и факултетских скамија). Формула успешности његове активно-практичне методе усвајања правила из области солфеђа је само наоко једноставна: чим уочиш досаду - мењај тему!

Професора Јовановића педагошки рад није спречио да истовремено буде (како тврди, и то утемељено) Београђанин који је походио готово све концерте класичне и џез музике. Када би га неко вишегодишње узаптио, не би се уопште противио под условом да га снабде шаховском таблом и црно-белим фигурама. А шири круг његових пријатеља се сваке зиме утркивао за место за Владином софром, где би служио најбољи кисели купус, с претећим расолом обавезно.

И данас, када ужива плодове свог професионалног и личног испуњења, неуморно проналази нове изазове - држи семинаре у земљи и окружењу, довршава још једну у низу методика наставе, предаје неким (нај)новијим нараштајима... Са подједнаком енергијом, посвећеношћу и страшћу. Хитрим ходом.

Уредник: Ана Павловић

реприза 20. април у 00:59, 06:59 и 12:59