Било једном у Србији, 6-8

Дине све снима, јер "ово је историја". Аћим Прокић изводи будућу фамилију на пољану, где ће се ускоро подићи "најлепша кућа у Лесковац и околину са базен и два клозета". Његов надахнути наступ прати оперска арија са грамофона.

Цонетови штофови постају веома тражени од купаца који долазе у Лесковац. Наруџбине пљуште на све стране. Каса се пуни, Цоне се све чешће хвата за "шише" из унутрашњег џепа сакоа. Почиње да примењује газда Митине савете како да купци јуре њега, а не он њих. Дине чита Цонетова писма из рата и веома је забринут за побратима. Чини му се да су паре учиниле да брзо заборави на Зорку. Истовремено, он сам побеђује страх од "урокљиве" Зорке и завршава у кревету са њом.

У Цонетову радњу долази аустријски трговац и тражи од Цонета да направи 5000 метара специјалног штофа, по одличној цени. Дилему око тога како се прави тај штоф разрешава газда Мита. То је "епирски шајак" који је газда Мита правио за аустријске купце пре рата. Праве план како да укључе све газде у тај "посао за сва времена". Дине схвата да ствар креће у погрешном смеру и односи Цонетова ратна писма Зоркином оцу, са намером да заврше у Зоркиним рукама...

Улоге тумаче: Виктор Савић (Цоне), Немања Оливерић (Дине), Теодора Ристовски (Зорка), Слобода Мићаловић (Ружица), Радован Вујовић (Аћим Прокић), Предраг Мики Манојловић (Газда Мита), Зоран Цвијановић (Трајко), Драган Петровић Пеле (Тонкин старији), Иван Бекјарев (Бабамилкић), Мира Бањац (Баба Деска), Драган Божа Марјановић (Буре), Андрија Стоилковић (Штигланче), Гордана Јошић (Душанка), Мирослав Мики Јовић (Живко), Гордана Ђурђић Димић (Дада), Милош Ђорђевић (Топодупче), Небојша Вранић (Поп Василије), Катарина Митић Павловић (Анка Океанка), Јелена Михајловић (Мица Тресокурка), Иван Јанковић (Сретен Хаџи Ђурић), Марко Радивојевић (Тонкин млађи)

Уредник серије: Марко Новаковић

Редитељ: Петар Ристовски
Сценарио: Звонимир Шимунец, Марко Бацковић, Мајда Шимунец, Владимир Андрић, Кокан Младеновић, Ђорђе Милосављевић и Петар Ристовски