Хајдучија у Србији и Југославији: Београдски хајдуци, 6-7

Сама чињеница да су постојали такозвани београдски хајдуци, потпуно је непозната, али и историјски необрађена, па нам је ондашња штампа – Време, Правда, Политика, Полицијски гласник... била главни извор у стварању приче. Занимљиво је било укрштати и упоређивати новинске извештаје, којих је било у огромним количинама. Једноставно и тада, као и сада, приче о хајдучким разбојништвима и животу хајдука подизале су тираже новина. Бегаљица, Остружница, Жарково, чак до почетка Другог светског рата, била су позната хајдучка упоришта и места. Приче о хајдуцима су толико филмичне да је просто невероватно да то већ неко до сада није филмски и обрадио. Држали смо се документаристичке и историјске подлоге и максимално смо се трудили да за већину пронађемо и неки званично писани траг. Највеће изненађење је било постојање законске праксе по којој су се ти одметници проглашавали и оглашавали за хајдуке, а за њима су се расписивале и потернице и новчане уцене малтене до Другог светског рата!

Београдски или посавски, како су их још звали, хајдуци су права слика наше амбивалентне представе о хајдучији с једне стране и о трансформацији ове 200 година присутне појаве у нашем друштву у организовани криминал, с друге стране. У сваком случају, ова појава је колико историјска толико и антрополошка и социолошка тим више што смо друштво подложно митоманији.

Уредница и ауторка серијала: Оливера Панчић

Производња: Редакција документарног програма