Мерила времена: Човек који је Хитлеру рекао НЕ

Кроз један од најконтроверзнијих датума у српској историји води нас глумац Ненад Јездић.

Филм доноси одговоре на питања, која су и данас после 80 година, и даље актуелна:

- Ко стоји иза протеста?
- Да ли су га организовали комунисти или су га платили Енглези?
- Да ли је то био тренутак када су Срби, како је говорио британски премијер Черчил, нашли своју душу или је то ирационална одлука која нас је коштала скоро 1.000.000 жртава у Другом светском рату?

На улицама Београда, тог 27. марта 1941. године, изашла је скоро трећина укупног становништва града. Протестовали су студенти, ђаци, радници… Манифестације, како су тада говорили, подржала је и Српска православна црква. Протести су били организовани и у осталим градовима: Панчеву, Новом Саду, Краљеву, Нишу, Подгорици, Котору, Сплиту... Јединo у Загребу тога дана није било окупљања незадовољних грађана.

Тог 25. марта, када је југословенски премијер потписао протокол о приступању Тројном пакту, у Параћину пензионисани срески начелник Светолик Драгачевац пише писмо Адолфу Хитлеру, Фиреру Трећег рајха.

У том писму Драгачевац Хитлера назива Каиновим сином, аждајом која Србима узима оно што им је најсветије а то су домовина и слобода. Драгачевац се на крају писма потписује именом и презименом, наводи место становања и шаље писмо за Берлин.

И то писмо, почетком априла 1941. године, стиже до Фирера, у Главну управу за безбедност Трећег рајха у Берлину.

Након протеста и пуча који је изведен у Београду, Хитлер је донео одлуку да без најаве рата нападне Југославију: 6. априла бомбардован је Београд, 9. јуна у својој кући у Параћину због писања писма Хитлеру ухапшен је Светолик Драгачевац.

,,Шамар”, који су Немци тада добили, нису заборавили. Југославија је распарчана, Срби су кажњени, а Драгачевац је након испитивања у Београду међу првим Југословенима најпре послат у затвор у Грацу, а почетком јануара 1942. године одведен је у логор Маутхаузен, где је и убијен.

Писмо Светолика Драгачевца, јединствено је у свету. Није забележено да је ико написао увредљиво писмо Хитлеру и при том се и потписао. Постоје бројна анонимна писма, али нико као Драгачевац није стао именом и презименом иза свог геста.

Документарни филм ,,Човек који је Хитлеру рекао НЕ” јесте прича о једном човеку али и прича о једном народу. Тада једином народу у Европи који је те 1941. године протестовао против фашизма.

У филму говоре наши еминентни историчари: академик Љубодраг Димић, професори Милан Ристовић, Александар Животић, историчари са Института за савремену историју: Предраг Марковић, Бојан Димитријевић, Милан Кољанин, Марко Милетић...

Аутор филма - Слађана Зарић
Новинар - Весна Илић
Коредитељ и монтажер - Бојан Перишић

Реприза , 27. октобар у 01:50 и 09:40