Мрачне странице културне историје Србије: Друштво мртвог песника, 1-4

Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници. Необични Марко Ристић за време рата није био партизан, након рата брзо је постао комуниста, па амбасадор Југославије у Паризу. У годинама док је био амбасадор јавља му се стари пријатељ Растко Петровић и моли га да му помогне у повратку у Југославију. Предлог је хладно одбијен. И не само то. У есеју Три мртва песника Ристић проглашава Растка мртвим.