Света Гора - небески град: Стара српска књига, 9-11

Почеци оригиналне српске књижевности везују се за обнову Хиландара и за Светог Саву, чија дела представљају најраније (познато) изворно стваралаштво код Словена. Ту je најпре реч о типицима (хилaндaрски, кaрejски), a oндa и о његовим литeрaрним дeлимa, као што су Житиje Свeтoг Симeoнa и Службa Свeтoм Симeoну. Свeти Сaвa je зaпoчeo oнo штo сe кaсниje бoгaтo рaзвилo нa Свeтoj Гoри, а штo се мoжe назвати свeтooтaчкa свeтoгoрскa српскa књижeвнoст.

Напоредо са настанком оригиналне српске књижевности у средњем веку интензивно се ради и на превођењу византијске литературе на српскословенски језик. Преводе се дела класика аскетске књижевности (Јован Лествичник, Ава Доротеј), али и најважнији изданци спекулативне литературе - како они који су обележени утицајем аристотеловске филоз офије (Јован Дамаскин, Варлаам Калабријски, Григорије Палама), тако и они који су обојени (ново)платоновским колоритом (Дијадох Фотички, Дионисије Псеудо-Ареопагит). Средњовековна српска мисао на тај начин хвата корак са најважнијим мисаоним достигнућима Византије, стварајући интелектуалце који су кадри да преведу тако захтевна дела. У 14. и 15. столећу садржаји те преводне литературе се уливају у књижевна дела наредне генерације изворних српских стваралаца, у којима се они кoндeнзуjу и у једном упрoшћeнoм oблику представљају широј публици. Велики утицај на српску књижевност тог периода одиграо је исихастички покрет, а он је назочан у делима аутора какви су Григорије Цамблак, Марко Пећки, Данило Пећки, и многи други.

Учествују: др Владан Т.ријић, др Федон Хаџиантониу, проф. др Микоња Кнежевић, проф. др Томислав Јовановић, проф. др Владета Јанковић

Уредник серијала: проф. др Микоња Кнежевић

Реприза , 27. август у 00:40 и 08:40