Бразилско финале

Човек одлуке могао би да буде Немања Бјелица. Он је пребрз за бразилске центре, а прејак за бразилска крила.

Није још много остало до најбитније утакмице кошаркашке репрезентације Србије, још од 2010. и оног полуфинала против Турске.

Тада је, сећамо се, Ашику испадало око кад је требало да шутира слободна бацања, а судије су у последњој четвртини уместо да гледају дешавања на терену слушале стамболске езане.

Охрабрујуће је што је најбољи меч после тог полуфинала, зрелог за „Фокс крајм", одиграла управо против Грчке у осмини финала овог Светског првенства.

Тандем, који би многи острашћени навијачи „Партизана" и „Звезде" да раздвоје, а против којег ретко која репрезентација има одбрану: Теодосић - Богдановић, показао je против Грчке сву своју моћ. Калинић је заслужио Оскара, не само за епизоду већ и за специјалне ефекте. А још на утакмици са Шпанијом видело се да Србија има селектора који зна шта хоће и који не да на свој тим, па макар се на њега острвио домаћин са најбољим тимом у историји.

Бразил је, међутим, потпуно другачији од Грчке, али пред Србијом су исти задаци.

Од тандема, који и на тренингу проводи највише времена заједно, Тео - Богдан, поново тражимо „грчки учинак", али овај пут много више ствари зависиће од учинка центара. Радуљица је већ поставио неки стандард у игри, испод кога не сме да иде против бразилског трија колоса испод коша, Крстић би узлазну линију форме морао да настави, а минути на терену вероватно чекају и искусног Рашка Катића, па можда и борбеног Штимца.

Ипак, кључ је вероватно на позицији три и четири. Човек одлуке могао би да буде вероватно најстандарднији играч Србије на шампионату - Немања Бјелица. Он је пребрз за бразилске центре, а прејак за бразилска крила.

У мечу у групи пресудио нам је тројкама Виера, овога пута Бјелица, Симоновић и Калинић то морају да спрече. Бразил не сме да има шутерско вече, као у мечу у групи, а за то мора да се побрине и Стефан Марковић, једини наш репрезентативац који је против Грка одиграо испод свог стандарда.

Рубен Мањано се вероватно још сећа кошева Александра Ђорђевића из четвртфинала у Атини 1998, Бодирога из Индијанаполиса му је вероватно и даље ноћна мора.

Све ће учинити да победи Србију.

Једном је то успео, а ова репрезентација Србије не делује као тим који ће то да дозволи два пута.

Поготово не у мечу који је за нашу репрезентацију као финале.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 21. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње