Највећи навијач Ирана

Фариборз Акрамихасанкијадех има 53 године и жваће дуван који смрди на коњску балегу. Али и то је, каже, здравије од две кутије цигарета дневно.

Фари је држављанин Шведске, као програмер ради у Лондону а у Гранаду је допутовао да би гледао Светско првенство у кошарци. И бодрио своју репрезентацију. Иран.

Његов најбољи пријатељ Ривас много воли девојке, више чак и од Олимпијакоса, због кога пије сваког викенда па новац који заради троши на дестинације попут Тајланда. Фари много воли своју земљу. У којој није био 32 године.

Фариборз је шиит. Као и велика већина Иранаца. Када је постао пунолетан у његовој земљи десила се Исламска револуција; годину дана касније отпочео је рат: Ирак Садама Хусеина против Ирана ајатолаха Хомеинија. Прве године рата одвијале су се повољно по Иран. Али, 1982. године САД после 25 година скидају Ирак са листе терористичких држава, успостављају дипломатске односе са владом у Багдаду и дају сву подршку ирачком лидеру Садаму Хусеину. Због промењене ситуације на терену Иран мобилише и момке који нису прошли обавезан двогодишњи војни рок. Међу њима и Фарија.

Године 1984. Фариборз из Шведске гледа Олимпијске игре у Лос Анђелесу. И навија за Југославију. Због Далипагића. И његовог феноменалног скок-шута. Покушавао је Фари да научи језик и упише факултет, али ни једно ни друго није ишло лако. Ипак, што је најбитније, успео је да се опорави после тешког рањавања, а након пребацивања у Италију, Шведска је била једина земља која је хтела да га прими. Остало му је још пет месеци одслужења војног рока, али је одлучио да се не враћа кући. У рат.

Хамед Хадади, онај горостасни центар репрезентације Ирана који се играо с нама прве две четвртине, ипак је одлучио да се врати кући. Из Аризоне, где је покушао да игра за Финикс Санс. Дејвид Штерн је очигледно пре Џона Керија и администрације председника Обаме схватио важност отопљавања односа са Ираном. Хадади сада игра за Махрум Техеран.

Фари одавно не игра кошарку, иако каже да на колеџу није био лош шутер, али зато, где год може, прати свој Иран. То му једино преостаје.

Јер, Фари је у Ирану дезертер, а по законима донесеним у Техерану, минимална казна за дезертерство је 10 година затвора. Најчешће је, каже, 20 година, а понекад и имитира рукама пуцање из митраљеза. Изненађено реагујем. Да, да, понавља тихим гласом, и то не, сада рукама себи око врата ставља замишљени конопац, него баш – поново симулирања пуцање.

Сањам своју земљу, каже ми. Зато је у презиме Акрами додао и назив места где је рођен и отуда 18 слова у презимену. Отац га је замолио да то уради и учинио је без обзира на то колико било компликовано свима на Западу да му напишу име. Сестру и мајку виђа једном годишње, у Турској. Две до три недеље проводе заједно у Истанбулу или Анталији. Оне му причају о Ирану.

Поново је као кад је тек дошао у Европу усредсређен на вести са Блиског истока. Плаши га рат у Ираку. Плаши га "Ај Ес" војска (Исламске државе Ирака и Леванта). То је све спојено, Сирија, Ирак, Иран, каже, сунитски екстремисти неће прескочити Иран.

Размишљао је, као остарели Михаиловићев Љуба Врапче, да се у случају рата врати у Иран. Да врати дуг. Али, размишља, није фер због сина и ћерке. Његов живот више није само његов.

Кажем му да сам у време утакмице између Аргентине и Ирана на Светском првенству у фудбалу поставио твит да и у Бразилу и у Ираку навијам за Иран. Смеје се. Волео би, каже, да се и кошаркаши Ирана на овом првенству боре као и фудбалери на утакмици против Аргентине. Зато што је тад био поносан, иако је Меси дао гол. У Ирану много више од кошарке људи воле фудбал, 12.000 Иранаца је било у Бразилу, а овде, иако доста Иранаца живи у Шпанији, није их било више од двадесетак.

А у Ирану је кошарка све популарнија; иако још није достигла популарност одбојке и њиховог националног спорта: дизања тегова.

Наш тренер је ваш човек, пита, или је „Боснијан"? Ни сам не знам шта да му кажем. Боснијан али син му је играо за Словенију. Можда је Словенац.

И код вас је све спојено, као на Блиском истоку, смеје се. И Мехмед Меми Бећировић одлази у Иран, а Фариборз Акрамихасанкијадех не сме.

Може само да навија за своју земљу у кошарци.