Литванија жели злато

Земља која се са пуним правом може назвати „кошаркашком" је сасвим сигурно Литванија. Почетак успеха ове земље у интернационалним такмичењима сеже све до самих зачетака кошарке као спорта на Старом континенту.

Литванија је, наиме, учествовала на два Европска првенства одржана пре Другог светског рата, и освојила је оба. Прво злато стигло је 1937. године на Континенталном првенству у Летонији, а друго две године затим на домаћем терену.

Играч који је предводио Литванију у годинама првих успеха, и кога зову „Дедом литванске кошарке", био је Пранас Лубинас.

Затим је уследио полувековни период играња литванских кошаркаша у селекцији Совјетског Савеза. Језгро јако успешних генерација бивше државе неретко су чинили управо играчи из Литваније. То је посебно било евидентно на Олимпијским играма 1988. године у Сеулу, када су до злата Совјетски Савез одвела управо четворица Литванаца, Валдемарас Чомичијус, Римас Куртинаитис, Шарунас Марчиулионис и легендарни Арвидас Сабонис.

Након обнављана литванске независности 1990. године, уследила је и ренесанса националног кошаркашког тима. Литванија је на пет Олимпијских игара које су уследиле, а на којима су по први пут наступали и NBA играчи, освојила три бронзе, 1992. године у Барселони, 1996. године у Атланти и 2000. године у Сиднеју. У Атини 2004. године и Пекингу четири године касније били су четврти. 

Литванија је била и прва на Европском првенству 2003. године, одржаном у Шведској. На Светском првенству 2000. године у Турској освојена је још једна бронза.

Прва звезда екипе, у сваком могућем смислу, сигурно је Шарунас Јасикевичијус. Повратник у национални тим након три године предводиће једну од најстаријих и најискуснијих екипа на шампионату. Савршено смирен у одсудним тренуцима, кошаркаш који у свом резимеу има више трофеја него било који активни играч, може бити тас на ваги који ће, када се мечеви буду ломили, превагнути на страну Литваније. Наравно, све у зависности колико ће, заправо, времена провести на паркету.

Још један ветеран у тој екипи који се нада повратку у литвански тим је и Римантас Каукенас. Искусни плејмејкер, сада играч Сијене Монтепаски, дуго је одсуствовао са репрезентативних акција али прилика да се заигра на Европском првенству у својој земљи је нешто чему би мали број кошаркаша могао да одоли.

Наравно, никако не треба заборавити ни Јонаса Валанчијунаса, шестог пика са овогодишњег драфта и званично кошаркаша Торонто Репторса. Млади центар, који је у сваком смислу будућност литванске кошарке, овог лета је предводио селекцију своје земље до светског злата у конкуренцији кошаркаша до 19 година.

Тешко је очекивати да Валанчијунас постане стартер већ сада, али када је такав таленат у питању заиста ништа није немогуће. Екипу са клупе предводи селектор Кестутис Кемзура, који је првобитно био помоћни тренер репрезентације.

Литванија жели до медаље на свом тлу, а сигурно је да знају како да до ње и дођу. Оно што остаје дилема је колико је још остало у ногама играча који, већим делом, имају око тридесетак година, и који се налазе на заласцима својих каријера. Стручњаци предвиђају да би неколико првих утакмица на шампионату врло лако могле да дају тачан увид о крајњим дометима тог тима.