Мало ко је очекивао да ће најатрактивнија и најузбудљивија утакмица у најјачој групи на Европском првенству бити балкаснки дуел Хрватске и Албаније. Права драма на "Фолкспаркстадиону" у Хамбургу завршена је ремијем који не одговара никоме, али ће освојени бод бурније прославити Албанци, који су изједначили у петом минуту надокнаде времена.
Након два одиграна кола и Албанија и Хрватска имају по бод, па ће и једни и други у последњој рунди групне фазе морати да јуре тријумф како би макар остали у конкуренцији за пласман у осмину финала, да ли као другопласирани у групи Б или као једна од четири најбоље трећепласиране репрезентације. Не зна се ко ће имати тежи задатак - Хрватска ће играти против Италије, а Албанци против Шпаније.
Изузетно узбудљиво и драматично било је у Хамбургу. Хрвати су до 74. минута били на конопцима, са коферима већ данас спремним за паковање, онда су за два минута направили тотални преокрет, да би у последњим тренуцима утакмице показали да након смене генерација у националном тиму дефинитивно немају одбрану спремну за велика дела.
Албанија је одважно и храбро ушла у меч, без икаквог страха и респекта. Шокирала је Хрвате већ у 11. минуту. Дуго су и стрпљиво фудбалери у црним дресовима градили напад, Асани је одлично центрирао са десног бока, а Ћазим Лачи у прави час утрчао иза леђа необјашњиво успаване хрватске одбране и сјајним ударцем главом затресао мрежу.
Трудили су се Хрвати да консолидују редове и пробију чврсту и дисциплиновану албанску одбрану. Константно су били у поседу лопте и нападали - али јалово. Најбоље што су од тога добили у првих 45 минута је један трљав покушај главом Петковића.
У 31. минуту мало је фалило да на семафору пише 2:0. Пресекли су Албанци неодговорно додавање Луке Модрића у опасној зони и организовали брз контранапад, што им је и било главно оружје након раног вођства. Лопта је, уз мало среће, стигла баш тамо где треба - до усамљеног Асланија. Шутирао је Албанац, али је Ливаковић скинуо чист зицер.
Очекивано, "ватрени" су у другом полувремену све снаге бацили у напад, па је селектор Далић већ на полувремену у игру увео Крамарића и Сучића. И јесу били конкретнији, стварали су шансе и приморали Албанаце да се бране готово у крилу голмана Стракоше, али сат на руци француског судије Летексијеа је одбројавао, а резултат се није мењао.
Расла је паника на црвено-белом делу трибина, а онда су Хрвати за два минута урадили више него за претходна 74 - коначно се исплатила тотална офанзива. Ковачић је послао лопту до Будимира, он је са пуно осећаја из прве проследио до Крамарића, који се сјајно ослободио чувара, оставио га на кривој нози, прецизно шутирао по земљи и савладао Стракошу за 1:1.
Ни димови које су запалили навијачи Хрватске нису стигли да изгоре, а разлог за славље је дуплиран. Будимир је у казненом простору сјајно преварио албанског дефанзивца и послао лопту на петерац, одакле је Сучић шутирао и имао много среће јер се лопта одбила од двојице фудбалера Албаније и завршила у мрежи. Аутогол је на крају приписан Ђасули.
И уместо да након експресног преокрета утакмицу мирно приведу крају, фудбалери Хрватске као да су се уплашили победе и успаничили. Шокирани Албанци су их сатерали уза зид, заређали неколико опасних напада и само је питање времена било када ће постићи гол. А времена је било, пошто је утакмица продужена за шест минута.
На истеку петог дефанзивци Хрватске су поново катастрофално реаговали и приуштили Клаусу Ђасули прилику да се искупи за аутогол, што је Албанац умео да прихвати и за кратко време прешао пут од трагичара до јунака. Леви бек Митај је убацио лопту пред Ливаковића, а Шутало ужасно интервенисао и наместио је право на ногу Ђасули, око којег није било апсолутно никога.
Прославили су Албанци и више него заслужен бод, мада тешко да ће им значити. У сваком случају - макар се нису обрукали у Немачкој, што се за нову генерацију хрватских фудбалера, потпомогнуту ветеранима који одлазе, не може рећи.
