Игра се док Италија не буде првак Европе, новчић судбине и два финала у финалу
Европско првенство 1968. године oстаће упамћено по несвакидашњем расплету у финалу између Италије и Југославије. Драган Џајић био је најбољи стрелац турнира, са два постигнута гола.

На првенству су се надметале четири најбоље екипе из квалификација. Италија је имала предност домаћег терена, док је Југославија дошла с вером да може постићи бољи резултат од другог места из 1960. године.
Југославија је у полуфиналу савладала Енглеску голом Драгана Џајића, а Италија је одиграла са Совјетским Савезом нерешено без голова. Новчић судбине одредио је да Италија иде у финале.
Први меч финала одигран је 8. јуна у Риму. Утакмица је била врло напета. Југославија је повела у 39. минуту голом Драгана Џајића, једног од најбољих играча света те '68. Међутим, Италија је успела да изједначи у 80. минуту, када је Анђело Доменгини постигао погодак из слободног ударца. Упркос продужецима, резултат је остао нерешен.
Непосредно по завршетку меча, донета је одлука – прави куриозитет. Будући да се тада нису изводили пенали у случају нерешеног резултата, одлучено је да се одигра још један финални меч. Тако је други сусрет заказан за 10. јун, такође у Риму.
У другом финалу, Италија је наступила у измењеном саставу. Југославија, исцрпљена првим мечом, није могла да пружи већи отпор. Италија је доминирала и победила са 2:0, головима Ђиђија Риве у 12. минуту и Пјетра Анастазија у 31. минуту.
Ово Европско првенство остаће упамћено по првом и једином случају када је финале одиграно два пута. Италија је освојила први европски трофеј, док је Југославија још једном остала на корак од европског врха.
Коментари