Чешка – чекајући фудбал и тим којег више нема
Чеси на фудбал гледају са сетом и историја – она најважнија, споредна – даје им за право да буду носталгични. Европска титула у заједници са Словацима, финале и полуфинале од самосталности и прегршт луцидних играча у блиској прошлости згодни су за наду да репрезентација може да заличи на некадашњу. Уједначена група Ф у суседној Немачкој је прилика и тест. Ипак, селектор који дебитује на великим такмичењима, скроман тим и декадентни фудбал позивају на опрез. Код Чешке је једино сигурно да борбе неће фалити.
Иво Виктор стајао је међу стативама у касно поподне, 19. јуна, дан пре финалне утакмице Чехословачке и Западне Немачке на Европском првенству у Југославији 1976. године. Саиграч Антонин Паненка спремао се да му "прода фору" коју је смислио за наредни дан и западнонемачког голмана Сепа Мајера у случају пенала.
Паненка се затрчао, уситнио корак и боцнуо лопту. Виктор је отишао у страну, а мрежа се затресла високо, по средини.
"Немој. Луд си ако то сутра покушаш", реаговао је голман Чехословачке.
Сутрадан, после 25 минута утакмице, чинило се да Паненка неће ни бити у прилици да београдској публици покаже свој патент. Чехословаци су водили 2-0, али и Југословени су у полуфиналу. Немачка је смањила заостатак у 28. и изједначила у 89. минуту. Након продужетака, редом су погађали сви осим Урлиха Улија Хенеса у четвртој серији. На ред је дошао Паненка.
Залетео се, уситнио корак и боцнуо лопту. Мајер је отишао у страну, а мрежа београдске "Маракане" се затресла високо, по средини. За титулу.
Чехословачкој је успех у Београду из 1976. највећи у историји, а Антонин је постао "песник фудбала" и једна од легенди. У заједничкој држави били су трећи 1960. и 1980, док се на идуће турнире нису квалификовали.
Након растанка, Чешка је играла финале првенства Европе у Енглеској 1996. године. Голом Владимира Шмицера у 88. минуту против Русије изборили су нокаут фазу испред Италије. Тамо их je сачекала Португалија, а њих уметност у режији Карела Поборског и најелпши гол турнира.
На пенале су прошли Француску, иако је "триколоре" у регуларних 90 и додатних 30 минута већ победио "плави чуперак" Павел Недвед. Уједињена Немачка реванширала се за београдско финале две деценије раније преокретом и златним голом – ко га је и смислио – Оливера Бирхофа.
Пројекат "Евро 2004" је обећавао. На голу Чех. Позади Ујфалуши, Јанкуловски, Григера и Јиранек. Галашек, Росицки, Поборски и Недвед у ромбу и тандем Колер-Барош напред. Тим у Португалији био је и последњи чешки који је, кад хоће, могао да победи сваког – брзо, ефектно и полетно.
Били су најбољи у групној фази у конкуренцији Немачке, Холандије и Летоније и убедљиви над Данском међу осам најбољих. Зауставила их је Грчка сребрним голом – ко га је и смислио – Трајаноса Деласа.
Наследници из 2008. и 2016. нису прошли групу, док су 2012. и 2020. тврдом и досадном игром добацили до четвртфинала.
Успех на светским првенствима од осамостаљења био је скромнији – једно учешће и елиминација у првом делу на турниру у Немачкој 2006. Чехословаци су играли на осам такмичења, и два пута допрели до финала (1934. и 1962.) и осам најбољих екипа – 1938. и 1990.
У Италији су 1934. након продужетака изгубили од домаћина 2:1, а у Чилеу 1962. од Бразила 3:1. Пртеходно су победили Југословене, предвођене Шошкићем, Јусуфијем, Дураковићем, Шекуларцем, Галићем, Јерковићем и Скобларом, у словенском дербију.
Чехословачка је повела голом Јозефа Кадрабе у 48, а тим комисије Ловрић-Михајловић-Рушевљанин изједначио је у 70. минуту преко Дражена Јерковића. Адолф Шерер је у 81. минуту из игре, и у 85. са пенала, послао "плаве" кући.
Преко трња, без звезда, до Немачке
Далеко од славније прошлости, међу нацијом која више ужива у хокеју на леду, од фудбалера Чешке се одавно не очекује много.
Ипак, у релативно лакшој квалификационој борби са Пољском, Албанијом, Молдавијом и Фарским Острвима било је више невоља него што се очекивало.
Репрезентација се и осми пут узастопно пласирала на ЕП, али су играчи и селектор Јарослав Шилхави критиковани због приступа.
Екипа је заузела друго место иза Албаније, а испред Пољске. Четири победе, три ремија и један пораз нису били довољни, па је Шилхави након што је обезбедио пласман у Немачку поднео оставку, а на његово место је стигао Иван Хашек.
Иван Хашек – Адвокат, председник, селектор
Адвокат по образовању, Иван Хашек, био је солидан централни везни прашке Спарте на више од 300 утакмица за 11 година. Још четири сезоне наступао је за француски Стразбур у првој и другој лиги. Играо је и у Јапану, у тимовима Хирошиме и ЏЕФ јунајтеда из Ичихаре.
За репрезентацију Чехословачке је одиграо 55 мечева и био је део састава на Мундијалу у Италији 1990. године, који је догурао до четвртине финала.
Као тренер је водио своје Спарту и Стразбур, јапански Висел Кобе, француски Сент Етјен и неколико клубова у Емиратима, Катару и Саудијској Арабији. Био је селектор Габона 2005. и Либана од 2021. до 2022.
Са Спартом је узео две титуле. У Емиратима је освојио једно првенство и суперкуп, док је са Ал Хилалом, за који наступају српски репрезентативци Александар Митровић и Сергеј Милинковић Савић, био најбољи у купу.
Када 2009. Чеси нису имали председника фудбалског савеза, Хашек се понудио као решење. Тадашњи селектор Франтишек Страка је убрзо отишао, а Хашек је на упражњену позицију именовао себе у покушају да спасе квалификације за СП у Јужној Африци.
После неуспеха, напустио је селекторску функцију, а убрзо и место председника савеза.
Конзервативно – на контру, из прикрајка
Хашек је у све четири утакмице откако је селектор уписао победе. У мартовским проверама против Норвешке у гостима и Јерменије код куће Чеси су победили резултатом 2:1. У јунским сусретима, у склопу припрема за ЕП, декласирана је Малта 7:1 у Аустрији и Северна Македонија 2:1 у Чешкој.
Тим предводи препорођени Патрик Шик који је са Бајером из Леверкузена освојио Бундеслигу и немачки куп, а много се очекује и од капитена и везисте Вест Хема Томаша Соучека.
Чешки медији пишу да је Хашек оснажио тим сачињен углавном од играча из домаћег првенства. Ипак, прави тест су мечеви у Лајпцигу и Хамбургу.
Голман Јиндрик Стањек брани боје Славије из Прага, док је штопер и капитен градског ривала Спарте, Ладислав Крејчи, звезда у настајању. Са 25 година, предводио је Спарту – у којој наступа и српски репрезентативац Вељко Бирманчевић – до дупле круне.
За две године је на 60 утакмица постигао 24 гола, углавном после прекида и са пенала, што је импресиван учинак за играча задње линије. Добре партије наплатиће изгледним трансфером у Ђирону.
Саиграч Мартин Витик (21) тек је почео да се доказује у Спарти. Шеф матичне академије сматра га највећим талентом у последњој деценији. Предвиђају му велику каријеру, мада му је видно потребно још чврстине. Неко је ко зна да изнесе лопту из одбране.
У недостатку креативности, Чеси наступају конзервативно и из контре. Нападају са бока, гађајући Шика и Соучека. За испоруку лопти су задужени Антонин Барак из Фјорентине и Волфсбургов Вацлав Черни. Међутим, Хашекови креативци само су сенка Росицког и Недведа, чији се прави наследници још увек чекају.
Састав репрезентације Чешке
Голмани: Јиндрих Стањек (Славија Праг), Матеј Ковар (Бајер Леверкузен), Вицеслав Јарош (Штурм Грац);
Одбрана: Ладислав Крејчи (Спарта Праг), Мартин Витик (Спарта Праг), Робин Хранак (Викторија Плзењ), Томаш Влчек (Славија Праг), Владимир Куфал (Вест Хем), Давид Дудера (Славија Праг), Давид Јурасек (Хофенхајм), Давид Зима (Славија Праг);
Везни ред: Томаш Соучек (Вест Хем), Антонин Барак (Фиорентина), Петер Шевчик (Славија Праг), Лукаш Провод (Славија Праг), Павел Шулц (Викторија Плзењ), Матеј Јурашек (Славија Праг), Лукаш Черв (Викторија Плзењ), Ондреј Лингр (Фејенорд), Томаш Холеш (Славија Праг);
Напад: Патрик Шик (Бајер Леверкузен), Мојмир Читил (Славија Праг), Томаш Чори (Викторија Плзењ), Јан Кухта (Спарта Праг), Вацлав Черни (Волфсбург), Адам Хложек (Бајер Леверкузен).
Распоред утакмица репрезентације Чешке:
18. јун: Португалија – Чешка (21.00, Лајпциг)
22. јун: Грузија – Чешка (15.00, Хамбург)
26. јун: Чешка – Турска (21.00, Хамбург)
Коментари