Немачка - домаћин у прелазном периоду, амбиције увек високе

"Панцери" су у врло деликатном периоду нестабилних и стихијских одлука и смене генерација. Изузетно позната имена и сама репутација приморавају сваког ривала да се максимално припрема, али је чињеница да су троструки светски прваци у паду.

Од последњег светског злата у Бразилу 2014, следи постепено спуштање на све ниже гране. Две године касније Француска је елиминисала Немце у полуфиналу Европског првенства. На Мундијалу у Русији су завршили као последњи у групи са Мексиком, Шведском и Јужном Корејом. Уследили су пораз од Енглеза 2021. у осмини финала Евра, па нова "спуштена рампа" на преласку из групне у нокаут фазу у Катару. Нису успели да се утеше трофејом у Лиги нација.

Континуитет у раду и систему, заштитни знак Немачке, прилично је нарушен по одласку Јоакима Лева и доласком Хансија Флика. По први пут у историји националног састава селектор је смењен и то након свега две године. Уместо Флика је постављен млађи зналац Јулиан Нагелсман.

Претходни период слабијих резултата био је на почетку миленијума 2000. и 2004, кад је троструки првак (1972, 1980. и 1996) стао у групи.

Имена и домаћи терен су главни адути Немаца. Постоји притисак да се покаже бар неки напредак у игри. Сваки кикс и мањкавост биће под лупом и оштром криитком, сразмерно реномеу "панцера" у свету фудбала. Ништа сем три сигурне победе над Мађарском, Шкотском и Швајцарском неће бити задовољавајуће. Такав став је и очекиван када у саставу имате звезде попут Милера, Санеа, Мусијале, Кимиха, Гиндогана, Хаверца, Ридигера, Тер-Штегена... И остатак тима је крцат члановима најбољих екипа из Бундеслиге.

Како је Паненка на "Маракани" пореметио три титуле у низу

Учешће светског првака из 1954. године допринело би конкуренцији на иницијалном Купу европских нација. Западна Немачка је одлучила да, као и још неке фудбалске силе, бојкотује ово такмичење, чему је допринео и "уфур" од 200 швајцарских франака. Није их било ни у Шпанији 1964. године.

Први улазак у циклус за Европско првенство доноси и огромно негативно изненађење. Западној Немачкој је било потребно два бода да у квалификационој групи смене СФРЈ на првом месту, пошто су Немци имали и предност у гол-разлици и у међусобним дуелима. Из Тиране су се вратили разочарани после сусрета без голова.

Обавезе око Олимпијских игара у Минхену 1972. преместиле су завршни турнир у Белгију, иако је Западна Немачка била први кандидат. "Златна генерација" са Францом Бекенбауером, Гердом Милером, Паулом Брајтнером, Сепом Мајером, Улијем Хенесом и осталима показала је пун потенцијал на свом дебију на великој европској сцени. Белгија је савладана са 2:1, потом и СССР у финалу са 3:0. Био је то најубедљивији тријумф у финалима Европских првенстава до 2012. и 4:0 Шпаније против Италије. Велики Герд Милер је био у животној форми са четири гола у та два дуела.

Прилика да се одбрани европски трон и учврсти династија указала се у Београду 1976. године. "Панцери" су приказали особену упорност до последњег минута управо против Југославије у четвртфиналу на "Маракани". Домаћи састав је бриљирао у првом полувремену кроз голове Попиводе и Џајића. Смањио је Флохе у 64. минуту и тиме спремио сцену за Милера. Не Герда, већ Дитера. До тада не много познати нападач Келна је одиграо меч живота са хет-триком за славље Западне Немачке 4:2.

Ривал у финалу био је познат дан раније, тако да су Немци могли додатно да славе јер је Чехословачка елиминисала спектакуларну Холандију. Ипак, нису Чехословаци били "мачији кашаљ". Заправо, Холценбајн је голом у 89. минуту спасао екипу пораза. Било је 2:2 у регуларном делу, а у продужецима није било погодака. Следила је врло изједначена пенал серија. Промашај Улија Хенеса у петој серији направио је увертиру за један од најчувенијих потеза у историји фудбала. Антонин Паненка је хладнокрвно "поткопао" и начинио чудо на највећој фудбалској позорници. Чехословацима је припало злато.

Тај неуспех није омео Немце, већ су 1980. опет заблистали. Турнир у Италији је имао врло чудан систем за данашње погледе - осам тимова у две групе и само првопласирани иду директно у финале, а другопласирани у меч за треће место. На рути до другог европског трофеја реванширали су се Чехословацима у режији Карла Хајца Руменигеа. Пролаз даље су оверили против Холандије. Клаус Алофс је постигао све голове Немаца у слављу од 3:2. У трећем колу су безбрижно одиграли 0:0 са Грчком.

Уследила је награда на другој страни. У конкуренцији домаћина, Енглеске и Шпанија, као првопласирана је завршила - Белгија. Италијани нису отишли у финале јер су постли тек један гол, наспрам три Белгијанаца, док је међусобни дуел одигран без голова. Сусрет за трофеј је обележио Хорст Хрубеш са два поготка. Други је пао у 88. минуту за повратак на европски трон.

Издање у Француској за браниоца титуле било је разочаравајуће. Сензационалних 0:0 са Португалијом, тад ни близу респектабилним саставом, затим тесан тријумф од 2:1 над Румунијом и пораз од Шпаније 1:0 за крај. Остали су у групној фази.

Организација такмичења у Немачкој 1988. допринела је повратку међу четири најбоље екипе. Први сусрет и дерби са Италијанима завршен је егалом 1:1. На то су се надовезале победе над Данском и Шпанијом по 2:0. Холандија са Ван Бастеном, Рајкардом и Гулитом зауставила их је у полуфиналу по немачком рецепту. После Матеусовог прецизног пенала у 55. минуту је уследио преокрет. Куман и Ван Бастен су одвели "лале" у финале у којем су славили са 2:0 над СССР-ом. Ово је уједно било и последње учешће Западне Немачке на Еврима пред уједињење.

"Златни гол" за последњи трофеј

У Шведској 1992. се све идеално наместило по тада актуелног светског првака из Италије две године раније, да после 12 година дигне трофеј владара "старог континента". Један од најчуднијих турнира обележен је проласком Швеђана и Данаца из групе са Француском и Енглеском. Немце је пораз 3:1 од Холанђана у директном дуелу за прво место у групи укрстио са домаћинима. Било је "чупаво", али се ипак славило са 3:2. У финалу - сензација. Највећа до тада. Данска, екипа која је захваљујући санкцијама Југославији упала међу осам најбољих селекција, успела је да победи са 2:0.

Турнир у Енглеској донео је експанзију на 16 тимова. Састав Бертија Фогтса је сигурно кренуо на "Олд Трафорду" победама 2:0 над Чешком и 3:0 над Русијом. Ремијем 0:0 са Италијом су помогли Чесима да се са друге позиције пласирају у нокаут фазу. Хрвати су на свом дебију заустављени у четвртфиналу са 2:1.

Уследио је дуел са мотивисаним домаћином Енглеском. Све најважније десило се на самом старту. Ширер је довео "горди албион" до почетне предности у 3. минуту, па је узвратио Кунтс у 16. До краја сусрета није се мењао резултат и стигло се до пенала. Оно што је за српске љубитеље фудбала пенал Пеђе Мијатовића 1998, то је за Енглезе промашај Гарета Саутгејта. Садашњи селектор Енглеске је тиме обележио своју играчку каријеру. Енглеска је остала без прилике за злато, нарочито јер их је у финалу чекала Чешка.

Ни Немцима није било лако са Чесима. Након регуларног дела било је 1:1. Стрелац за Чешку био је Бергер у 59. минуту из пенала, а егал је поставио Бироф у 73. минуту. Уследили су продужеци у којима је важило правило златног гола. Тек пет минута од старта додатног периода, Бироф тресе мрежу ривала и моментално доноси европску титулу Немцима.

После блиставог периода следи понор дуг 12 година. Групна фаза била је лимит за "панцере" у периоду смене генерација, како 2000. тако и 2004. године. На шест мечева уписали су три ремија и пораза, налетевши на врхунске генерације Португалије, Чешке и Енглеске, уз недопустиве ремије са Румунијом и Летонијом.

Мундијал на немачком тлу 2006. изнедрио је нову генерацију која је после светске бронзе отишла корак даље финалом на Европском првенству у Аустрији и Швајцарској две године касније. Подолски, Швајнштајгер и Лам, потпомогнути Клосеом и Балаком, носили су екипу трновитим путем до финала. Услед пораза од Хрватске завршили су групну фазу као другопласирани. Дуели четвртфинала и полуфинала са Португалијом и Турском завршени су истим резултатом и исходом - победом Немачке 3:2. Погодак Лама у 90. минуту послао их је у окршај за трофеј са Шпанцима. "Тика-така" Луиса Арагонеса и гол Фернанда Тореса оставили су их са сребром око врата.

"Групу смрти" са Португалијом, Холандијом и Данском 2012. Немци су завршили без пораза. Награђени су сусретом са Грцима у четвртфиналу у којем су славили са 4:2. На траси за ново финале зауставио их је Марио Балотели.

Слично издање и у Француској 2016. године. Славља над Северном Ирском и Украјином, те реми без голова са Пољском укрстили су Немце са Словачком у осмини финала, где су били силовити са 3:0. После маратонске и неизвесне пенал серије са Италијанима домогли су се полуфинала у којем, налик Балотелију, своје вече има Антоан Гризман са два гола. Светски првак је елиминисан.

Претходно учешће на Евру прошло је неславно испадањем од Енглеске (2:0) у осмини финала. Тада је већ био видан процес реконструкције, који још увек траје.

Јулиjан Нагелсман - "вундеркинд" са озбиљним задатком

Најмлађи селектор Немачке у последњих 88 година пред задатком је да врати "панцере" у светски врх. На клупу је стигао после смене Хансија Флика, прве у историји националне селекције.

Нагелсманова играчка каријера окончана је са 20 година због тешке повреде. Заведено је у архивама да је био члан Минхена 1860 и Аугсбурга, мада није уписао нити један наступ. Одмах се окренуо тренерским водама.

Крено је од млађих селекција Хофенхајма, где је са селекцијом до 19 година освојио Бундеслигу. Тад је добио надимак "Мини-Мурињо" од свог асистента. Већ са 28 година, крајем октобра 2015, постаје најмлађи тренер сениорске екипе у Бундеслиги. Ситуација је била врло незахвална. Хофенхајм је био у зони испадања са седам бодова до безбедног 15. места. Са седам победа у 14 мечева спасили су се "Цвајте".

Следе две спектакуларне сезоне са 4, па 3. местом у домаћем првенству и пласман у Европу. Ливерпул их је победом у квалификацијама за Лигу шампиона послао у Лигу Европе, али су наредне сезоне отишли директно у групну фазу Лиге шампиона. Нагелсман је постао најмлађи тренер на утакмици Лиге шампиона и најмлађи са 100 мечева у Бундеслиги.

На лето 2019. прелази у Лајпциг и одмах ниже успехе. Домогли су се финала Купа Немачке, другог места у првенству и полуфинала Лиге шампиона. Две сезоне су биле довољне да прикаже сав потенцијал за највеће клубове. Ко ће га онда други звати него Бајерн? Највеће обештећење у историји за неког тренера - 25 милиона евра. Наследио је, гле чуда, Хансија Флика.

Кренуло је сигурно освајањем пехара у Суперкупу Немачке против Борусије Дортмунд и у том тријумфалном маниру се наставило до краја сезоне, закључно са титулом. Потписавши уговор на пет година, Јулијан је доживео лошу страну тренерског посла, нарочито у таквом гиганту. Пораз од Бајера у марту 2023, усред врло неизвесне битке са Дортмундом, коштао га је наставка сарадње.

То је испало чак и одлично по Наглесмана. Прихватио је посао селектора. Флик је направио велике проблеме током свог кратког мандата и на "вундеркинду" је да на наредна два велика такмичења покаже сво знање и заради нови уговор.

Владари Европе, Бајернова петорка и најбољи играч Бундеслиге

Нагелсман се одлучио за комбинацију ветерана испробаних у свим биткама и нових имена. Међу голманима је можда и најзвучнији тандем на првенству Нојер - Тер-Штеген. Остаје питање Нојерове форме после тешке повреде.

Без Бајерна се не може, а минхенски тим представљају, уз Нојера, још четири играча: Џошуа Кимих у одбрани, Александар Павловић, Џамал Мусијала и Лерој Сане у везном реду, те Томас Милер у нападу.

Из редова недопобедивог освајача домаће "дупле круне" Бајер Леверкузена на списку су Џонатан Та, Роберт Андрих и добитник признања за играча године у Бундеслиги Флоријан Вирц. 

Интернационалнце предводе освајачи Лиге шампиона Антонио Ридигер и Тони Крос из Реала. Ту су и Каи Хаверц из Арсенала, Илкај Гундоган из Барселоне и играч Брајтона Паскал Грос.

Финалисту Лиге шампиона Борусију Дортмунд представљају Нико Шлотербек и Никлас Фулкруг. Штутгарт има чак пет имена на списку од 27 играча, Хофенхајм и Лајпциг по два, а из Ајнтрахта је позван Робин Кох.

Значај дуела са Мађарском и невоље у Лиги нација

Кад се спомену сусрети Мађарске и Немачке, одмах пада на памет финале Светског првенства 1954. године и фрапирајући тријумф над "лаком коњицом" у финалу са 3:2. Мађарска је тад била убедљиво најбољи тим на свету. Кад се узме у обзир да су их Пушкаш, Кочиш и остали декласирали са 8:3 у групној фази, податак је још сензационалнији.

Ове две селекције састајале су се од 1909. године и први двобој на великим такмичењима био је у полуфиналу Олимпијских игара у Штокхолму 1912, где су Мађари победили са 3:1. Од поменутог финала 1954, Западна Немачка постепено расте као светска сила, док Мађарска тоне. Тек су се на Евру 2021. срели на "Алијанц арени". Било је 2:2 у утакмици групне фазе.

Мађарској "лежи" Немачка у скорије време, што се види у двомечу у Лиги нација 2022. године, кад су на "Пушкаш арени" ремизирали 1:1 и затим славили у Лајпцигу са 1:0.

Против Шкотске Немци никада нису забележили пораз у званичним утакмицама. Остварено је шест победа уз два ремија. Током квалификација за Светско првенство 1970, Западна Немачка и Шкотска су ремизирали 1:1 на Острву, а на континеталном делу Европе су домаћини победили са 3:2. Немци су затим тријумфовали 2:1 на Мундијалу 1986, па 2:0 на Европском првенству шест година касније. Почевши од ремија (1:1) 2003, до 2015. су се виђали четири пута и то у квалификацијама за европске смотре. "Панцери" су у низу од три узастопне победе.

Што се тиче Швајцарске, интересантно је да ће се у богатој историји међусобних сусрета, која датира од 1908, први пут сусрести на Европском првенству. Иницијални сусрет на званичним такмиечњима био је 1938. на Светском првенству у Француској. Први четвртфинални сусрет завршен је 1:1 после 120 минута, па је морао да се понови. Швајцарска је славила са 4:2. Наредни сусрети на светским смотрама били су током 1960-их. Западни Немци су победили у групној фази у Чилеу са 2:1 и четири године касније у Енглеској са 5:0. Најскорије надметање ове две екипе било је у Лиги нација 2020. године. Оба дуела завршена су нерешено (3:3, 1:1).

Састав репрезентације Немачке

Голмани: Мануел Нојер (Бајерн), Оливер Бауман (Хофенхајм), Александар Нибел (Штутгарт), Марк-Андре тер Штеген (Барселона);

Одбрана: Валдемар Антон (Штутгарт), Бењамин Хенрикс (РБ Лајпциг), Џошуа Кимих (Бајерн), Робин Кох (Ајнтрахт), Максимилијан Мителштат (Штутгарт), Давид Раум (РБ Лајпциг), Антонио Ридигер (Реал Мадрид), Нико Шлотербек (Дортмунд), Џонатан Та (Леверкузен);

Везни ред: Роберт Андрих (Леверкузен), Крис Фирих (Штутгарт), Паскал Грос (Брајтон), Илкај Гиндоган (Барселона), Тони Крос (Реал Мадрид), Емре Џан (Борусија Дортмунд), Џамал Мусијала (Бајерн), Лерој Сане (Бајерн), Флоријан Вирц (Леверкузен);

Напад: Максимилијан Бејер (Хофенхајм), Никлас Филкруг (Дортмунд), Каи Хаверц (Арсенал), Томас Милер (Бајерн), Дениз Ундав (Штутгарт).

Распоред утакмица репрезентације Немачке:
14. јун: Немачка - Шкотска (21.00, Минхен)
19. јун: Немачка - Мађарска (18.00, Штутгарт)
23. јун: Швајцарска - Немачка (21.00, Франкфурт)