Шпанија - живот у сенци славних претходника

Прошло је више од деценије откако је шпанска репрезентација освојила друго узастопно Европско првенство, шепурећи се истовремено титулом светског шампиона и једном од најбољих генерација у историји фудбала.

Могло се и тада наслутити да ће смена генерација бити тешка и изазовна, имајући у виду квалитет носилаца игре који су у периоду од 2008. до 2012. проживљавали зенит својих клупских и репрезентативних каријера.

Талената и потенцијалних наследника није мањкало, међутим ретки су били они који су успели да испуне макар делић великих очекивања која су им наметнута у нади да ће Шпанија још дуго остати у европском и светском врху.

Резултатска криза и историја на Европским првенствима

Стога је највећи успех "црвене фурије" након три везана пехара почетком претходне деценије, а одржано је од тада пет великих такмичења, било полуфинале претходног Европског првенства када су елиминисани од Италије након пенала.

Осим два трофеја из 2008. и 2012. године, Шпанија се на фудбалски кров Европе пела још једном, давне 1964. године када је као домаћин освојила друго по реду Европско првенство.

Премијерно и наредна три првенства су пропустили да би финале из 1984. године у ком су изгубили од Француске било њихов далеко највећи успех све до краја прве деценије 21. века.

Успевали су два пута да се домогну четвртфинала 1996. и 2000. године, али су им пролаз међу четири најбоље екипе онемогућили прво Енглеска, па затим Француска.

Пре четири године су дошли близу новог финала, након победа над Хрватском у продужецима и Швајцарском након пенала, али су их, такође након пенала, зауставили каснији шампиони и велики ривали – Италијани.

Пут до Немачке и историјски меч са Хрватском

Шпанци су се на Евро у Немачкој квалификовали без већих проблема, што је последица како њихове прилично добре и ефикасне игре, тако и нешто лакше групе у којој су се нашли Шкотска, Норвешка, Грузија и Кипар.

Изабраници Луиса де ла Фуентеа забележили су седам победа у осам утакмица, а једини пораз нанели су им Шкоти на "Хемпден парку". Тријумфи од 6:0 против Кипра и 7:1 у Грузији показали су сав офанзивни потенцијал Шпаније која свакако има чему да се нада у Немачкој, иако је жреб сместио у групу смрти, пуну старих познаника.

Осим Шпанаца, у групи Б налазе се Италија, Хрватска и Албанија, те ће троструки шампиони морати да наставе са одличним партијама како би покушали да макар понове успех са претходног првенства.

Са Албанијом, која је само једном била учесник, Шпанија се до сада није састајала на Европским првенствима, али је са Хрватском и Италијом исписивала историју европског фудбала.

Са "модрима" су одмеравали снаге на три везана првенства, почевши од минималне победе у групи 2012. године. Хрватска је узвратила четири године касније, такође у групној фази, резултатом 2:1, да би пре три године две екипе у осмини финала одиграле други најефикаснији меч у историји такмичења у ком је Шпанија тријумфовала након продужетака са 5:3.

Легендарно ривалство са Италијом

Историјат сусрета са Италијом, којих је до сада било седам, започет је управо на "чизми" још 1980. године када су две селекције одиграле меч без голова у групној фази. Осам година касније у Немачкој, Италијани су победом од 1:0 допринели раном завршетку такмичења "црвене фурије".

Сукоб се заоштрио 2008. године када су Шпанци у четвртфиналу избацили Италијане након пенала у свом првом походу на европску круну, да би кулминирао четири године касније у финалу у Кијеву, након што је Шпанија убедљиво победила са 4:0. Претходно су се две селекције састале и у групној фази истог првенства, а резултат је био 1:1.

Освета Италије стигла је брзо и сервирана је из два дела. Прво у осмини финала 2016, а након тога у полуфиналу претходног Еура.

Од нових дуела очекује се да буду подједнако занимљиви и неизвесни, а од саме групе да оправда очекивања и етикету групе смрти која јој је наденута.

Луис де ла Фуенте - специјалиста за рад са младима

Након што је Луис Енрике поднео оставку после пораза од Марока и елиминације са Светског првенства, очекивало се да ће Фудбалски савез Шпаније морати добро да се намучи како би пронашао његову замену и селектора који би коначно донео са собом континуитет добрих игара.

Ипак, само четири дана од Енриковог неопозивог отказа, Луис де ла Фуенте, некадашњи леви бек Атлетик Билбаа и селектор млађих категорија Шпаније добио је унапређење, након што је претходно водио шпанску селекцију до 23 године.

Највећи део своје играчке каријере Де ла Фуенте је провео управо у Билбау, чију је омладинску школу прошао пре него што је неколико година провео у другом тиму. Са тимом из Баскије освојио је две титуле шампиона Шпаније, а наступао је још и за Севиљу и Алавес.

Тренерски занат почео је да пече у нижеразредној Портулагети 1997. године, након чега је педводио Ауреру, млађе категорије Севиље и Билбаа, као и други тим баскијске екипе.

Две године је провео и као главни тренер Алавеса, пре него што је 2013. добио посао тренера репрезентације Шпаније до 17 година. На тој позицији провео је пет сезона, након чега је преузео селекцију до 21 године коју је водио све до унапређења. Велико искуство у раду са млађим категоријама донело му је посао селекотра А селекције, а додатно је помогла и сребрна медаља са Олимпијских игара у Токију.

Одмах по доласку, Де ла Фунете је показао да му период прилагођавања неће бити потребан. Осим рутинског пласмана на Евро, освојио је и треће издање Лиге нација у чијем финалу је Шпанија након пенала савладала Хрватску.

У Немачкој га очекује највећи изазов у досадашњој тренерској каријери, а од избора играча који је након доласка златне генерације постао много захтевнији, умногоме ће зависити пласман Шпанаца

Све очи упрте у Морату и Родрија

О томе колико је промена шпански национални тим у неколико претходних такмичарских циклуса најбоље говори чињеница да ће епитет најискуснијег играча понети нападач Атлетко Мадрида Алваро Мората.

Осим тога, Мората је постигао убедљиво највише голова у дресу са државним грбом, када се у обзир узму сви играчи који су прошли квалификације.

Требало би стога некадашњи центарфор Челзија и Јувентуса да буде предводник нове генерације, у чему ће му свакакао помоћи завидно искуство играња великих такмичења.

Првенстово у Немачкој биће трећи Евро на ком ће Мората наступити, а на претходна два је постигао чак шест голова, чиме је постао најбољи стрелац Шпаније на Европским првенствима у историји, те ће бити у прилици да тај учинак побољша.

Након Морате, највише ће се очекивати од Родрија који је својим играма у претходне две године доказао да је тренутно најбољи задњи везни фудбалер на свету. Уз још пар искуснијих играча, шпанску селекцију чини велики број младих и талентованих фудбалера који немају превише искуства – већина још увек нема ни 30 наступа за репрезентацију.

Стога се Шпанци не налазе у најужем кругу фаворита за освајање такмичења, али свакако нису екипа коју треба олако схватити, имајући у виду велики таленат и жељу за доказивањем. 

Састав репрезентације Шпаније

Голмани: Унаи Симон (Атлетик Билбао), Давид Раја (Арсенал), Алекс Ремиро ( Реал Сосиједад);

Одбрана: Дани Карвахал (Реал Мадрид), Хесус Навас (Севиља), Ејмерик Лапорт (Ал Наср), Робин Ле Норманд (Ееал Сосиједад), Наћо (Реал Мадрид), Данијел Вивијан (Атлетик Билбао), Алекс Грималдо (Леверкузен), Марк Кукуреља (Челси);

Везни ред: Родри (Манчестер сити), Мартин Зубименди (Реал Сосиједад), Микел Мерино (Реал Сосиједад), Фабијан Руиз (ПСЖ), Педри (Барселона), Алекс Баена (Ђирона), Фермин (Барселона);

Нападачи: Феран Торес (Барселона), Дани Олмо (Лајпциг), Нико Вилијамс (Билбао), Алваро Мората (Атлетико Мадрид), Хоселу (Реал Мадрид), Микел Ојарзабал (Сосиједад), Ламин Јамал (Барселона), Ајозе Перез (Реал Бетис).

Распоред утакмица репрезентације Шпаније:
15. јун: Шпанија - Хрватска (18.00, Берлин)
20. јун: Шпанија - Италија (21.00, Гелзенкирхен)
24. јун: Албанија - Шпанија (21.00, Диселдорф)