Стаза у Монаку, драгуљ Формуле 1 на којем се возачи брусе, а публика трага за већим узбуђењем

Троструки шампион Формуле 1, бразилски аутомобилиста Нелсон Пике описао је вожњу стазом у Монаку као „као вожњу бицикла по дневној соби“. Ова живописна аналогија савршено осликава прецизност која је потребна за опстанак на овој тесној траси, где чак и најмањи погрешан корак може довести трку до наглог краја.

Трка на улицама Монака често се сматра најгламурознијом у сезони Формуле 1. На њен аристократски сјај, последњих година, пада сенка због бројних критика да је борба за Велику награду Монака постала предвидљива и досадна.

Главни кривац за то је изостанак претицања због незгодних кривина и уских улица. Ипак, чини се да итересовање за овај гламурозни спортски догађај на обали Кнежевине Монако не јењава. Ове године уочи шесте рунде шампионата главна питања била су која ограничења ће важити у Монаку, шта то значи када је брзина болида у питању и да ли ће до краја трке бити промена у редоследу у односу на стартни или ће као 2003. такмичење проћи без претицања.

Историјат стазе у Монаку

Стаза у Монаку, позната и као траса Велике награде Монака, има историју као мало која стаза у ауто-мото спорту. Будући да су улице настале у 13. веку, у време формирања града-државе Монака као колоније Републике Ђенове, најчешће се 1215. узима као година изградње ове стазе.

Веза монегашких улица и аутомобилских трка почела је много пре него што су болиди Формуле 1 јурили њима. Прва ауто-трка, прва Велика награда Монака одржана је давне 1929. године захваљујући предузетнику Антонију Ногесу који је, преко Аутомобилског клуба Монака, успео да обезбеди и подршку монарха, кнеза Луја Другог.

Иницијално замишљена да подигне статус Аутомобилског клуба Монака са регионалне организације на ниво националне институције, манифестација је током деценија обезбедила статус „краљевског драгуља“ Формуле 1.

Велика награда Монака део је Светског првенства Формуле 1 од првог издања шампионата организованог 1950. године. Први је са Ф1 пехаром из Монте Карла отишао Хуан Мануел Фанхио, легендарни Фанђо.

Изглед стазе за који је заслужан Ногес, није много мењан тако да је и данас задржана захтевна конфигурација која укључује оштре кривине, промене нагиба и тунел.

Ипак, да би се прилагођавала новим безбедносним стандардима, стаза је претрпела неколико преправки, укључујући додавање шикане и заштитних баријера.

Током година, Велика награда Монака је постала симбол Формуле 1, гламура и престижа, привлачећи светску елиту без изузетка на сваком издању. Од уласка у свет Формуле 1, трке у Монаку одржавају се у континуитету са свега два прекида. После инаугурационе трке 1950. болиди су се вратили у Монако 1955. године. Следеће испадање из Ф1 календара забележено је тек 2020. године, а изазвано је пандемијом корона вируса. Према актуелном уговору, Монако ће бити редовна станица за Формулу 1 до 2035. године.

Ове године такмичење у Монаку чини шесту рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати данас у 15 часова по нашем времену. Велика награда Монака у оквиру шампионата Формуле 1 возиће се 72. пут. 

Особине стазе

Можда јесте кратка, али стаза у Монаку је толико технички захтевна да би се данас тешко квалификовала за шампионат Формуле 1. Улице Монте Карла и Ла Кондамина чине трасу којом се скоро век вози Велика награда Монака. Реч је о уској стази са незгодним кривинама и великом висинском разликом од чак 42 метра. Оваква конфигурација стазу у Монаку можда чини и најтежом у првенству.

Са просечном брзином од око 150 километара на час, монегашка улична стаза чврсто се држи тоталног зачеља листе Ф1 стаза јер има убедљиво најспорији круг у целом такмичењу.

Возачи се током трке у Монаку не могу уздати у брзину јер само 34 одсто круга могу да возе пуним гасом. То је далеко мање него на другим стазама на којима се вози Формула 1 јер први следећи је Аутодром браће Родригез у Мексику са 43 одсто круга са могућношћу вожње максималном брзином.

Технички захтеви додатно су појачани специфичним деловима стазе који тестирају вештину и прецизност возача.

Улице Монака озлоглашене су и као траса на којој возач има најмање могућности за напредовање током првог круга трке. Разлог лежи у томе што ова стаза има најкраће растојање од пол позиције, односно од стартне линије до зоне кочења уочи прве кривине, које износи тек 114 метара. Стаза ту скреће оштро удесно и сведок је бројних инцидената првог круга.

Успон који је почео још на стартној линији постаје лакши тек после друге кривине, али се ту не завршава. Након највише тачке код Трга Казино (четврта кривина), стаза прелази у кривудаву низбрдицу.

Када им заштитне баријере не би заклањале видик, возачи би пролазећи кроз четврту кривину, могли да уоче најнижу тачку стазе, која се налази непосредно пре Ла Раскаса (кривина 17).

Укосница (позната и као Укосница Фермонт или Укосница Гранд хотела) позната је као најужа и најспорија кривина у Формули 1. Легендарна окука неретко приморава возаче да брзину спусте и до 45 километара на час. Да би се кроз шесту кривину стазе у Монаку безбедно прошло, неопходна је апсолутна контрола болида и максимална концентрација возача.

Након Укоснице, стаза вијуга и улази у тунел, јединствену карактеристику стазе Формуле 1 где возачи доживљавају привремену промену у светлости и приањања гума. Излазећи из тунела, возачи морају снажно да коче због Нове шикане (Nouvelle Chicane), коју чине кривине 10 и 11, пре него што прођу кроз изазовну деоницу Базена – серију брзих шикана које тестирају окретност аутомобила и живце возача.

Последњи део круга укључује Ла Раскас, уску десну кривину праћену Антонијем Ногесом, делом који води назад на стартно-циљни правац, који иако није без завоја рачуна се у једини правац стазе.

Опуштања нема јер после само 3.337 метара све почиње испочетка, а заштитне баријере непрекидно опомињу да је претицање огроман ризик. 

Стратегије за Велику награду Монака

У односу на друге стазе Формуле 1, у Монаку квалификације имају много већи значај управо због готово неизводљивог претицања током трке.

Стаза је веома уска, постоји само једна зона за активно претицање, а, осим тога, мало је дугих правих деоница и зона где је обилажење колега могуће. Због тога тимови највише пажње посвећују беспрекорно осмишљеној стратегији трке, као начин за побољшање пласмана.

У кривине у Монаку улази се веома малим брзинама, а и неравнине на путевима нису реткост па су тимови принуђени да додатно прилагођавају аутомобил.

За стазу у Монаку није карактеристична изражена деградација гума, док је приањање прилично слабо. Таквим условима највише одговарају меке гуме.

Међутим, важна варијабла у стратешкој рачуници увек је време, односно влажност подлоге тако да је на Великој награди Монака у игри све од меких до специјалних гума за изразито мокре путеве.   

Један одлазак у пит-стоп је некада била најчешћа стратегија. То се променило увођењем правила о обавезна два заустављања, али је Монако у својој дугој ауто-мото историји видео трке током којих је већина возача имала и три одласка на замену гума.

Такође, најновија правила ограничавају употребу појединих функционалности болида (попут Фераријеве Макарене) на стази у Монаку, што додатно компликује планирање стратегије.

Уписано у историју Формуле 1

Улице Монака за протеклих седам и по деценија биле су позорница на којој су се одиграли незаборавни догађаји шампионата Формуле 1, а возачи стекли легендарни статус демонстрирајући невероватно возачко умеће на овој тешкој стази.

Од седам стаза на којима су одржане трке у првој сезони Ф1 1950. године, само четири су опстале у календару Формуле 1 за 2026. годину: Силверстон (Велика награда Велике Британије), Спа-Франкоршамп (Велика награда Белгије), Монца и стаза у Монаку.

Монако је био друга трка у историји Светског првенства Формуле 1. Победио је Фанђо, то јест Хуан Мануел Фанхио, који је касније постао једна од највећих легенди спорта.

Грејам Хил је био апсолутни владар улица Монте Карла јер је пет пута између 1963. и 1969. године одлазио са пехаром из овог града. Остао је упамћен као Господин Монако (Mr. Monaco).

Најуспешнији возач на монегашким улицама у историји био је Ајртон Сена. Легендарни Бразилац први је пролазио поред кариране заставе од 1987. до 1993. године, са изузетком 1988. године – када је одустао у 66. кругу док је водио. Међутим, и пре него што је тријумфовао први пут у Монаку, Сена је имао величанствене моменте на овој стази.

По киши која је немилосрдно натапала улице Монте Карла, 24-годишњи Бразилац у не тако сјајном болиду, са 13. позиције започео је фантастичну борбу за Велику награду Монака 1984. године. Трку је завршио као други, али је пре тога добро презнојио Алана Проста. Тог дана свет је схватио да се појавила нова суперзвезда Формуле 1.

Две недеље након погибије Ајртона Сене и Роланда Раценбергера у одвојеним инцидентима на трци у Имоли 1994. године, прва два места на стартном гриду Велике награде Монака остављена су празна. То је био један од најемотивнијих дана у историји Формуле 1.

Тријумф француског возача Оливијеа Паниса 1996. године слови за једну од најнеочекиванијих победа у историји Формуле 1, пошто су само три аутомобила завршила трку.

И седмоструком шампиону Формуле 1 Луису Хамилтону Монако се урезао у памћење. Након што је имао блиски сусрет са зидом у петом кругу трке 2008. године, Хамилтон је морао у гаражу да би заменио задњу десну гуму. На циљ је стигао први.

Принц од Монака, али не прави него Шарл Леклер, титулу је понео 2024. године када је победивши на Великој награди Монака постао први монегашки возач којем је то пошло за руком у ери Светског шампионата Формуле 1. У години испуњеној пеховима, кваровима и несрећним околности, тријумф пред својим суграђанима био је један од најемотивнијих тренутака модерне Формуле 1.

Победе на Великој награди Монака

Са шест тријумфа Ајртон Сена је од 1993. године недостижан по броју победа на Великој награди Монака. Бразилски возач био је бољи од колега и када је реч о освојеним пол позицијама. Пет пута је започињао трку са најбољег места на гриду, а укупно је у Монаку на подијуму био чак осам пута.

Господин Монако Грејам Хил и Михаел Шумахер уписали су се по пет пута у историју Велике награде Монака.

Активни возачи далеко су од обарања ових рекорда јер је Луис Хамилтон на стази у Монаку забележио тек три тријумфа, а Фернандо Алонсо и Макс Ферстапен по две. По свој други пехар, ове године дошли су Шарл Леклер, Ландо Норис и Серхио Перез, али питање је да ли ће то успети јер је пол позицију освојио Кими Антонели.  

Хуан Мануел Фанхио, познатији као Фанђо, победио је у Монаку на првом шампионату Формуле 1 1950. године, а на победничко постоље попео се поново 1957. године.

Са 16 првих места на Великој награди Монака Мекларен је неприкосновен. Не прати их баш у стопу, али Ферари прети да ове године зграби 11. пехар у Монте Карлу. Ред бул са седам, и Мерцедес са пет победа такође се припремају да побољшају статистику на легендарној стази Формуле 1.

Шарл Леклер, први и једини монегашки возач који је славио победу у Монаку, увек је додатно мотивисан пред домаћом публиком. 

Стаза у Монаку данас

Велика награда Монака је више од трке, то је велики друштвени догађај и стаза је место око којег се богати и славни окупљају на јахтама и у луксузним хотелима како би сведочили спектаклу.

Јединствена атмосфера, у комбинацији са тежином стазе, чини победу у Монаку веома цењеним достигнућем за сваког возача.

Задивљујућа сценографија коју пружају Средоземно море, грађевине Монте Карла и Ла Кондамина, као и луксузна пловила у луци, појачавају шарм и лепоту стазе. Све то доприноси да Велика награда Монака остаје врхунац сезоне Формуле 1, обједињујући брзину, вештину у вожњи и софистицираност овог спорта уз печат луксуза.