Сепанг, тропски пакао на стази који је Формули 1 донео неке од највећих драма

Недалеко од малезијске престонице Куала Лумпура, у тропском окружењу Селангора, смештен је Сепанг, једна од најпрепознатљивијих стаза у историји модерне Формуле 1.

Позната је по екстремним временским условима, али и по спектакуларном повратку Михаела Шумахера, који је управо у Малезији поново сео у болид после прелома ноге.  Пројектовао ју је чувени дизајнер тркачких стаза Херман Тилке, а њен распоред одликују дуги правци, широке кривине и технички захтевне секције које возачима остављају бројне могућности за претицање.

Неиздржива врућина, висока влажност ваздуха и изненадни тропски пљускови претварали су више пута Велику награду Малезије у прави тест издржљивости за возаче, болиде и тимове. Променљиви услови на стази и велико оптерећење гума захтевају пажљиво планирање стратегије и брзе реакције током трке.

Иако више није део календара Формуле 1, малезијска стаза остала је урезана у памћење обожавалаца аутомбилизма као једно од најзахтевнијих и најузбудљивијих места у историји шампионата.

Историјат Стазе у Сепангу

Интересовање за ауто-мото спорт у Малезији препознато је још средином прошлог века и од 1962. године ова држава Југоисточне Азије постаје домаћин разних такмичења међу којима су Велика награда Малезије, Формула либре, Формула Тасманије.

Међутим, да би се Малезија прикључила шампинату Формуле 1 било је потребно четрдесетак година. Стаза у малезијском градићу Сепангу изграђена је у оквиру амбициозног плана модернизације земље и њеног представљања на светској спортској сцени. Идеју је подржао тадашњи премијер Махатир Мохамад, који је желео да Малезија постане важно одредиште међународног ауто-мото спорта.

Задатка да направи трасу која ће поставити нове стандарде у пројектовању тркачких стаза, прихватио се Херман Тилке. Иако је иза себе имао веома успешну темељну реконструкцију аустријске стазе која је касније названа Ред бул ринг, немачки инжењер и архитекта, овог пута, пред собом је имао комплетну изградњу трасе у Сепангу, што је био његов први велики пројекат у Формули 1.

Тилке је осмислио брзу стазу са проходним кривинама, којом доминирају два дуга правца раздвојена јединственом главном трибином и централном зоном за навијаче. Терен предвиђен за изградњу стазе био је плантажа палми што је инспирисало пројектанте да трибине прекрију надстрешницама у облику листова тог дрвећа.

Радови су почели у децембру 1996. године, трајали су 14 месеци, а изградња је коштала 286 милиона малезијских рингита (12 милиона америчких долара). У појединим фазама, на градилишту је радило више од 1.000 људи. Нова стаза је завршена у новембру 1998. године, а прву трку угостила је већ наредног месеца.

Званично отварање Стазе у Сепангу било је 9. марта 1999. године.

Сепанг је од почетка замишљен као аутодром светске класе, са модерном инфраструктуром и конфигурацијом која ће возачима понудити разноврсне изазове. Два дугачка правца, широке кривине и захтевне зоне кочења учиниле су га једном од најпрепознатљивијих стаза нове генерације. Распоред, који подсећа на два издужена овална прстена повезана у средишњем делу, омогућавао је више могућности за претицање и различите стратегије тимова.

Прва Велика награда Малезије у оквиру шампионата Формуле 1 одржана је 17. октобра 1999. године, као претпоследња трка у сезони.

Веома брзо Сепанг је постао познат по непредвидивим временским условима. Високе температуре, велика влажност ваздуха и обилни пљускови додатно су отежавали борбу са нимало лаком стазом.

Током готово две деценије у календару Формуле 1, Сепанг је био сведок бројних узбудљивих дуела и важних тренутака шампионата. Ипак, после 19 издања такмичења, 2017. године, одлучено је да се Велика награда Малезије више не одржава у оквиру шампионата. Одлуку су заједнички донели Формула 1 и управа стазе, а последња трка одржана је 1. октобра те године.

Иако је нестао из редовног календара, Сепанг је остао један од најзначајнијих аутодрома модерне ере Формуле 1. Његова изградња означила је почетак новог поглавља у пројектовању тркачких стаза, а захтевна конфигурација и тропска клима учиниле су га местом на коме су брзина, прецизност и прилагођавање непредвидивим условима били подједнако важни.

Ове године такмичење на стази надомак Куала Лумпура чини 16. рунду шампионата, а главни догађај, трка за Велику награду Бахреина у Малезији одржава се 4. октобра у 9 часова ујутру по нашем времену. После девет година паузе, болиди Формуле 1 јуре аутодромом у Сепангу 20. пут. 

Особине стазе  

Направљена да тестира све и свакога, перманентна стаза у Сепангу, модел је према којем је пројектовано неколико новијих Ф1 стаза. Дуги правци, брзе и широке кривине, техничке деонице и снажна кочења чине трасу захтевним тестом брзине и прецизности у сваком кругу.

Стаза је дуга 5.543 метра и састоји се од 15 кривина, од којих је десет десних, а пет левих. Висинска разлика трасе није превелика, износи 22 метра и највећим делом је између треће и 11. кривине.

Зона за режим максималне брзине на правцу има чак четири: главни стартно-циљни правац, деоница узбрдо од кривине 3 до кривине 4, кратак правац од кривине 8 ка кривини 9 и завршни правац – потез између кривина 14 и 15. Ови правци чине чак 43 одсто стазе.

На најужем делу стаза је широка 16, а на најширем 22 метра, због чега је Сепанг одувек пружао могућност за тркање „точак уз точак“.

Прва кривина удаљена је од стартне линије тачно 500 метара и једна је од најзахтевнијих тачака на стази. После дугог стартно-циљног правца возачи морају снажно да коче и прођу кроз комбинацију десног и левог скретања. Одмах затим следи друга кривина, дугачак леви заокрет који захтева добру контролу аутомобила и прецизно убрзавање при изласку. Овај почетни комплекс често пружа прилике за борбу за позиције, јер возачи могу да покушају напад са различитих линија.

После треће и четврте кривине, које возаче воде ка бржем делу стазе, следи једна од најпознатијих секција Сепанга. Шикана Гентинг обухвата пету и шесту кривину, а захтева стабилност аутомобила, добар аеродинамички потисак и прецизно дозирање гаса. Возачи кроз овај део пролазе великом брзином, а свака грешка може да поремети ритам у наставку круга.

Кривине пет и 11 имају нагиб ка спољашњој страни, што их чини најзахтевнијим, а у истој групи је и девета кривина, Укосница Тиоман, која није без разлога најспорија кривина Сепанга. Ту се болиди крећу просечном брзином око 75 километара на час.

Средишњи део стазе доноси комбинацију средње брзих кривина и оштрих заокрета. Кривине од осме до десете захтевају посебну пажњу, нарочито због промене правца и потребе за добрим приањањем при изласку.

Деоница од 12. до 14. кривине представља важан тест аеродинамичке равнотеже и издржљивости гума. Кривина 14 је најтежа на целој траси. Долази након тринаесте, најбрже кривине на стази која дозвољава брзине и до 250 километара на сат. Осим тога, непрегледна је, постепено се сужава и води на завршни правац дуг 927 метара. Грешка овде значи губитак брзине на целом правцу на којем брзине достижу и 330 километара на час.

Завршна, 15. кривина, једна је од најважнијих тачака Сепанга. Реч је о оштром левом заокрету који повезује два дугачка правца и представља последњу велику препреку пред излазак на стартно-циљни правац. Добар излаз из ње омогућава возачима да максимално искористе снагу мотора и припреме напад на ривале у првој кривини наредног круга.

Стратегије за Велику награду Бахреина у Малезији

С обзиром на околности 2026. године, стратегије за трку у Сепангу биће озбиљна главоломка за све тимове. Захваљујући паузи од девет година, нема свежих података о понашању болида Формуле 1 на малезијском аутодрому. Такође, већина возача нема искуства са овом стазом па стратегија има посебну тежину.

Дуге праве деонице, брзе кривине и високе температуре постављају велике захтеве пред пнеуматике, док променљиво тропско време може у сваком тренутку да поремети планове тимова. Због тога ће инжењери морати посебно да се потруде да пронађу праву равнотежу између темпа, очувања гума и избора тренутка за одлазак у бокс.

На Сепангу се посебна пажња посвећује управљању топлотом у пнеуматицима. Абразивни асфалт и велика оптерећења у брзим кривинама убрзавају њихово трошење, док високе температуре подлоге, која често достиже 60 степени Целзијуса, додатно повећавају термичку деградацију.

Због природе стазе, стратегија са једним заустављањем може да буде привлачна онима који успеју да сачувају гуме и одрже стабилан темпо током дуге етапе на првом сету гума. Једна од могућих варијанти подразумева старт на средњим гумама, продужавање првог дела трке и прелазак на тврду опцију у другој половини. Такав приступ смањује време изгубљено у боксу.

С друге стране, стратегија са две промене гума може да се наметне уколико деградација буде израженија него што се очекује. Краћи периоди са одређеним сетом пнеуматика омогућавају возачима да дуже користе гуме у оптималном температурном прозору и одрже виши темпо, али додатно заустављање носи и губитак од око 23,7 секунди на Сепангу. Због тога ће тренутак за одлазак у бокс бити једнако важан као и сам избор гума.

Посебан фактор остаје време. Изненадни пљускови карактеристични су за Малезију и могу у потпуности да преокрену стратегију.

Уписано у историју Формуле 1

Стаза у Сепангу, током скоро две деценије у Формули 1, била је поприште великих борби, драматичних преокрета и трка у којима су тропска врућина, висока влажност и изненадни пљускови често имали важну улогу.

Већ прво издање Велике награде Малезије у оквиру шампионата, 1999. године, имало је причу достојну историје Формуле 1. Михаел Шумахер је у Сепанг стигао као повратник после тешке повреде ноге на Силверстону и одмах освојио пол позицију, готово секунду испред тимског колеге Едија Ирвајна.

Немачки возач је током трке имао убедљиво бржи болид, али је помагао Ирвајну у борби за титулу, пропустивши га испред себе. Ферари је освојио двоструку победу, али је уследила нова драма – оба болида италијанског тима првобитно су дисквалификована због техничке неправилности, да би после жалбе одлука била поништена. Ирвајну је враћена победа, а Шумахеру друго место.

Само годину дана касније, Сепанг је поново био место великог Фераријевог славља. Рунда у Малезији 2000. године одлучила је победника међу конструкторима. Била је то Фераријева 10. титула коју су Михаел Шумахер, Рубенс Барикело и шеф тима Рос Брон прославили носећи црвене перике на подијуму, претворивши церемонију проглашења победника у једну од најупечатљивијих слика из раних година Велике награде Малезије.

На Великој награди Малезије 2003. Кими Раиконен је стигао до прве победе у каријери. Фински возач стартовао је са седмог места, али је захваљујући одличној стратегији стигао до тријумфа са готово 40 секунди предности. На подијуму, први пут у каријери, нашао се и Фернандо Алонсо, који је трку започео са пол позиције а завршио као трећепласиран.

Киша је 2009. године готово потопила малезијски аутодром што је учинило да трка те године буде једна од најкраћих у историји Формуле 1. Обилни пљусак приморао је организаторе да прекину Велику награду после само 31 круга, а како није вожено довољно кругова, возачима је припала половина предвиђених поена.

Џенсон Батон је проглашен за победника, али је добио само пет бодова. Трка је трајала 55 минута и 30,622 секунде и остала је једина Велика награда Малезије у којој су додељени половични бодови.

Две године касније, болиди су летели на Сепангу. Прецизније речено, један. Руски возач Виталиј Петров на трци 2011. године био на путу ка добром пласману када је у осмој кривини изашао ван стазе. Болид је налетео на неравнину, подигао се у ваздух и таквом силином слетео да је ударац оштетио управљачки систем и избацио Виталија из наставка трке.

Велика награда Малезије 2012. донела је једно од највећих изненађења сезоне. Фернандо Алонсо је са осмог места на гриду стигао до победе у болиду Ферарија. Највећи притисак вршио је Серхио Перез, који је Шпанца пратио у стопу све до завршнице трке. Мексиканац је на крају освојио друго место, свој први подијум у Формули 1, са заостатком од само 2,263 секунде.

Ферари се на врх Сепанга вратио 2015. године, када је Себастијан Фетел остварио прву победу за италијански тим. Немац је искористио стратегију са два одласка у бокс и успео да прекине низ Мерцедесових победа у сезони. Иза њега су завршили Луис Хамилтон и Нико Розберг, док је Фетел после трке рекао да је победа за Ферари била остварење сна.

Једна од последњих великих драма Сепанга одиграна је 2016. године. На самом почетку трке сударили су се Фетел и Розберг. Хамилтон је био на путу ка победи када му се у 41. кругу мотор запалио. Водећу позицију преузео је Данијел Рикардо, који је у завршници морао да се одбрани од тимског колеге Макса Ферстапена. Аустралијанац је издржао притисак и први прошао кроз циљ.

За сада последње издање Велике награде Малезије које је угостило Формулу 1 било је нека врста рођенданског поклона за Макса Ферстапена. Холанђанин је, дан после свог 20. рођендана, савладао Луиса Хамилтона и Данијела Рикарда и тако ставио тачку на историју једне од најпрепознатљивијих стаза у Југоисточној Азији.

Победе на Великој награди Малезије

Седам тријумфа возача Ферарија у Сепангу (1999, 2000, 2001, 2004, 2008, 2012, 2015) сместило је италијански тим на малезијски трон аутомобилизма. Ред бул их готово у стопу прати са пет трофеја својих возача освојених на стази надалеко од Куала Лумпура. Мекларен са две и Мерцедес са једном победом каскају на листи најтрофејнијих конструктора на Великој награди Малезије.

Први је кроз циљ нове стазе Формуле 1 1999. године прошао Еди Ирвајн, али је, за 19 издања такмичења у Сепангу, најдубљи траг оставио Себастијан Фетел који је на овом аутодрому славио четири пута. 

Победнички пехар овде су три пута подизали Михаел Шумахер и Фернандо Алонсо.

За место на подијуму Велике награде Малезије борили су се многи, али је Луис Хамилтон то успео шест пута – само 2014. као победник, три пута као вицешампион и два пута као трећепласирани возач. Шумахер, Алнсо и Фетел по пет пута су излазили пред публику након трке на овој стази.

Најбољи у квалификацијама уочи трка у Сепангу, то јест рекордери по броју освојених пол позиција су Михаел Шумахер и Луис Хамилтон, који су са најбоље стартне позиције кретали по пет пута.

Последњи победник у Сепангу је Макс Ферстапен који је први прошао кроз циљ на трци одржаној 2017. године.

Стаза у Сепангу данас

Малезијска ауто-мото стаза спремно је ускочила уместо Сахира у Бахреину 2026. године. Међутим, то не значи да ће се болиди Формуле 1 вратити у Сепанг, нити да ће Велика награда Малезије поново постати део шампионата.

После скоро две деценије у шампионату, Малезија је, пре свега, због сталног раста трошкова организације, али и пада посећености, одлучила да се не обнавља уговор о учешћу Сепанга у такмичењу након 2017. године.

Иако је у међувремену било речи о враћању Формуле 1 на Стазу у Сепангу, министарка спорта у Влади Малезије поновила је средином 2025. да држава има друге планове за велике суме које би се издвајале за организацију таквог догађаја.

Државно финансирање не долази у обзир, али власти остављају отворену могућност да се такмичење одржава уколико би спонзори, односно приватне компаније сносиле тршкове.

Међутим, и поред тога, мало је вероватно да би Формула 1 могла да се врати у старом ритму јер би Малезија морала да се надмеће за место у календару такмичења са другим земљама домаћинима у Југоисточној Азији, попут суседног Сингапура и Тајланда.