Ко ће зауставити Макса Ферстапена

Међутим, данас смо на Монци, месту где се ама баш ништа не може узети здраво за готово.

Мистични аутодром, кроз све своје итерације убедљиво најбржа (неовална) стаза на свету, где брзина и смрт иду руку под руку, је често био поприште невероватних момената који би резултирали потпуно неочекиваним исходима.

А неочекивани исход је управо оно што нам је потребно (нема љутиш редбуловци, титула је свакако ваша), након четири узастопне победе актуелног светског првака.

Е сад, то што нам је нешто можда потребно не значи да ћемо га и добити, али ако негде имамо право да се надамо то је овде, на Магичној писти. Јер – веровали или не – Ред Бул у Краљевском парку није победио још од 2013. године, а Макс Ферстапен, уз сав свој таленат и неспорну генијалност, не само да на Монци никад није победио већ никад није био ни на подијуму.

Штавише, тата Јос и даље има право да се хвалише како је најбоље пласирани Ферстапен на Катедрали, јер ни његово четврто место у нејаком Ероузу, давне 2000. године Макс до сада у својих претходних седам долазака на Монцу није успео да надмаши.

Холанђанин данас креће са седмог места – резултат промене мотора и следствене казне – и пред собом има, редом, по један Алпин и Алфа Таури, два Мекларена, Мерцедес Џорџа Расела и као коначни циљ, Шарла Леклера, који ће покушати да победом макар мало ублажи фрустрације које су навијачи Пропетог коњића ове године претрпели.

Не баш најлакши задатак за Макса, али видели смо то ове године, и те како остварив. И уз дужно поштовање шесторици која ће стартовати испред њега, рекао бих да горе споменуте статистичке занимљивости имају већу шансу да зауставе захукталог шампиона од било чега што они могу данас да пруже.

Под посебним притиском ће наравно бити Ферари, као и увек када смо на Монци, али после бесмисленог низа глупости које су правили ове године, победа се намеће као још већи императив.

Уосталом, довољно је погледати интервјуу председника Ферарија, Џона Елкана, где пред Монцу даје „пуну подршку Биноту" да донесе титуле – возачку и конструкторску – пре 2026. али исто тако примећује како је „било исувише грешака по питању поузданости (аутомобила), вожње и стратегије".

Ова реченица би из уста неког другог мање злокобно звучала, али познајући историју Скудерије, сигуран сам да је Биното веома добро разумео пренесено значење које носи, а то је да у ствари ништа ове године није било у реду у екипи за коју је он одговоран.

Уз још један полазак са прве стартне позиције, укупно 8. ове сезоне за Леклера, што Ферари није имао још од Шумијевог времена, не могу ни да замислим разговоре који ће се у Маранелу водити уколико Шарл ни данас не стигне први до кариране заставе.

Шта бисмо још могли данас да видимо? Да ли је коначно време да се, уз промешан стартни поредак, још неко осим Ред Була, Ферарија и Мерцедеса попне на подијум? Једно треће место Ланда Нориса на Имоли је најбоље што су возачи изван три водећа тима успели да постигну ове године, али то чак и није најневероватнији податак, када је у питању остатак каравана.

Јер готово фрапантно делује да нико од њих нема чак ни једно четврто место, те да су у претходних 15 трка сви заједно скупили тек 6 петих позиција, и то две Алонсо а по једну Норис, Окон, Ботас и Магнусен.

На крају, обратите пажњу и на Ника де Вриса, који ће у Вилијамсу (Албон је завршио у болници са упалом слепог црева) своју дебитантску трку стартовати са осме позиције. Али не само зато што је Холанђанин освајао титуле и у Формули 2 и у Формули Е, те побеђивао и у тркама издржљивости па сада коначно има прилику свима да докаже да за њега мора да буде места и у Формули 1.

Неискусан возач, који мора да гризе за своје место у каравану наредне сезоне, стартоваће само једно место иза светског шампиона па делује као управо онај Deus ex machina моменат који би бар за годину дана могао продужити хвалисање тате Јоса.