Формула 1 у Имоли - Два васкрса

Доминантни наратив приликом овогодишње посете градићу на средокраћи између Болоње и Форлија је васкрснуће Ферарија који после три трке доминира и у конструкторском и у поретку возача. Импотентни модели које је Скудерија последњих година сервирала својим возачима усмеравали су пажњу јавности у неким другим правцима па су неки помало олако заборавили вансеријски таленат Шарла Леклера, али и чињеницу да је бивши победник ГП3 и Ф2 серије и две недеље млађи од актуелног светског шампиона. Момак из Монака је већ четврту годину у Маранелу, али тек сада има на располагању аутомобил достојан педигреа једног од најперспективнијих возача своје генерације и биће право задовољство пратити како стиче нове вештине, док на раменима носи терет притиска са којим се мало шта у спортском свету може упоредити.

Енцов тим још од Шумијевих година није имао овако доминантан почетак сезоне и само захваљујући Саинцовим невољама у сестринском аутомобилу Шарлова предност после само три трке у односу на остатак каравана није већа од 34 бода. Зарад контекста, ни у једном тренутку прошле сезоне предност водећег возача у односу на другопласираног није била толико велика, а сада на тој другој позицији нису ни Макс ни Луис који заостају чак 46, односно 43 бода. Добра ствар за Скудерију је што божанствени Ф1-75 делује конзистентно - увек брзо - на различитим типовима стаза, чак и ако се чини да је конкурентски РБ18 можда за нијансу бржи, додуше тек кад му се све посложи што у прве три трке није увек био случај.

Ферари мора наставити да користи непоузданост Њујиевог аутомобила и Мерцедесове муке са поскакивањем јер ни једно ни друго вероватно неће још дуго потрајати. Зимница која се у овој раној фази шампионата прави лако може бити пресудна када у другој половини године проверено успешне екипе из Милтон Кинса и Бреклија буду надмашиле Маранело у процесу развоја актуелних модела аутомобила. Уз још целих 20 трка до краја (и даље чекамо да ли ће Сочи бити замењен дневном трком у Сингапуру или можда ипак Катаром) сви и даље имају право да се надају, што се најбоље види по необичном поретку на табели где друго место у конкуренцији возача држи Расел, а у шампионату конструктора Мерцедес.

Можда не морамо баш да поверујемо Џорџу када каже да су бар четири тима тренутно бржа од Мерцедеса, али Сребрне стреле тешко стижу и до трећег дела квалификација, а камоли борбе за победу, па је утолико њихов тренутни бодовни салдо истовремено и разочаравајући али и врло импресиван. С обзиром на огромне промене у изгледу и филозофији аутомобила које је 2022. донела било је за очекивати да ће Ред Бул и Мерцедес платити цену због фокусирања на исцрпљујућу борбу за прошлогодишњу титулу док је већина конкурената увелико радила на новом аутомобилу. Ипак, актуелни заостатак за Фераријем представља изненађење па Сребрне стреле морају бити срећне што у овом тренутку, иако са инфериорним аутомобилом, макар имају бодовну предност у односу на своју прошлогодишњу немезу.

Што нас доводи до Ред Була, који ће овог Ускршњег викенда тражити васкрс својих шампионских амбиција. Стара је мантра да је у Формули 1 боље имати непоуздан али брз аутомобил, него поуздан и спор, што иде у прилог Матешицевој екипи. Још једна велика предност аустријског тима је што за разлику од Мерцедеса и Ферарија имају јасно постављеног првог и другог возача и не треба очекивати да ће Чеко узимати бодове Максу. Уз велики број трка до финала у Абу Дабију, и сјајну форму Верстапена који је увек на сто посто својих могућности, рекао бих да и даље све зависи најпре од Ред Була па је за мене актуелни шампион и даље фаворит број један.

Уз јучерашње кишне квалификације које су значајно промешале уобичајени поредак на старту, и нешто ниже температуре ваздуха, и неке друге екипе се надају да би могле да откину значајан део колача лидерима. Мекларен је изгледа оставио иза себе катастрофалан почетак сезоне и више личи на екипу коју смо гледали на првом овосезонском тесту у Барселони, а у Ланду има (још увек) небрушени дијамант који нам скоро сваког викенда приказује раскош свог талента. Алпин и даље амбициозно пуца на бар четврто место у пласману конструктора док Алфа и Хас имају на располагању вероватно најбољу погонску јединицу ове године, па су амбиције у озбиљном нескладу са могућностима ова два тима.

А када смо већ код амбиција и могућности, сигурно најлошија прича ове године је Астон Мартин, закуцан на зачеље конструкторске табеле, упркос огромним улагањима и обећањима Лоренса Строла да гради шампионски тим. Како су АлфаТаури и Вилијамс већ забележили прве бодове, екипа из Силверстона мора под хитно да се доведе у ред, не само зато што није лепо бити мета за изругивање, већ и зато што су у озбиљној опасности да на крају сезоне изгубе највећу вредност коју тренутно поседују, у лику четвороструког шампиона света. Фетел не бежи од прича о потенцијалној пензији на крају године и уколико не буде значајног преокрета у конкурентности зелених аутомобила, бојим се да би догодине караван заиста могао да остане без једног великог шампиона.

Данас на Имоли први пут ове сезоне гледамо спринт трку, па се за крај вреди подсетити и промене која је ове године уведена а тиче се расподеле бодова. Сада у скраћеној, 100-километарској трци бодове добијају прва осморица, при чему победник носи осам бодова а свако место ниже по један мање. Уз чињеницу да коначни поредак спринта одређује почетне позиције за сутрашњу трку, повећање броја возача који освајају бодове би у теорији требало да додатно појача компетицију приликом данашњег тркања. Теорија и пракса ове године за сада добро корелирају у Формули 1, верујем да би тако могло да буде и данас.