Габор Сагмајстер открива колико је тешко стићи до циља на Дакар релију

Габор је у својој категорији био 17, док је у генералном пласману заузео 60. позицију, на трци на којој је рекорд остварио Стефан Петерхансел.

После најбољег резултата каријере био презадовољан, али је потврдио да је имао великих проблема да се навикне на конфигурацију стазе.

"Ова година је стварно успела како треба. Било је супер, десети пут сам стигао на циљ. Највећи изазов је био тај камен у Саудијској Арабији. То ја не волим. Из Војводине сам, из Суботице, ми смо навикли на равничарски писак, суботички речено. Пет-шест дана смо имали веома тешке услове. Видите и сами, овај камен поред песка – изузетно тешко се пролази, али успео сам", рекао је Сагмајстер.

"Много сам радио на томе, много смо радили и са кондиционим тренером Зораном Ивановићем, олимпијцем мојим из '77. Успео сам десети пут, циљ је био да се 'довучем' до циља, али сам стигао. Био сам 17. у својој категорији, најбољи резултат до сада, а од укупно 127 возача сам био на 60. месту."

Мало људи зна колико је тешко уопште стићи до учешћа на Дакару...

"Веома тешко, потребна је озбиљна организација. Нас око 40 ради на Дакар релију док сам ја напољу, а ја сам само један играч у екипи. Имам јако велики број људи који или финансирају или помажу у организацији."

А колике се брзине постижу на самој трци?

"Ако су 'хупсери', онда су брзине које се достижу између 100 и 120 километара на час, ако је равно од 170 до 180 је максимум. Мало сам тежи на мотору и ја се возим између 140 и 150 км/х."

"Један од најтежих Дакар релија у историји"

Овогодишње издање трке било је једно од најтежих, чему сведоче многи учесници, због неколико организационих измена. Сагмајстер је доживео нову повреду и вероватно прелом рамена, али како каже, на то се већ навикао.

Новинар РТС-а Предраг Милинковић 11. пут у каријери је пратио Дакар рели и каже да је сада било другачије него раније.

"Изгледа најтежи Дакар, то ће чак рећи и такмичари. Један од најтежих сигурно јер је организатор направио једну измену. Најтеже деонице је раније стављао на почетку специјалног испита, а сада је то обрнуо – најтеже деонице су долазиле на крају, када су сви изморени и зато је било доста одустајања. Само у његовој категорији је било више од 50 такмичара који нису стигли до циља. Ту је било и врхунских возача", навео је Милинковић.

Он је појаснио и како изгледа само такмичење.

"Треба истаћи да ту има неколико категорија. Имате фабричке возаче који су практично недодирљиви и они се међусобно боре за титулу. Сви остали покушавају само да дођу до циља. То је вечита борба свакога дана да стигнеш до циља и суочаваш се са разним проблемима. Постоји категорија 'мале мото' у којој се Габор такмичи, ту су такмичари сами, немају право на инжењера и било какву помоћ."

"Сам мењам гуме, штелујем мотор..."

Сагмајстер се надовезао како би детаљније описао надметање у једној од најзахтевнијих класа на релију Дакар.

"Ујутру устајем и кренем из шатора у пола четири, одем на доручак, средим се и у пола пет кренем из кампа. Возам се два сата на 'лијазону' до старта и онда возим девет сати отприлике свакога дана. Увече дођем око шест или седам часова у бивак (камп) и на вечеру. Сам мењам гуме, уље, филтере, штелујем мотор, амортизере, све што треба... То траје још једно два или три сата", додаје Сагмајстер.

Ситуација у којој се свет налази последњих 12 месеци утицала је и на организацију најтеже рели трке на свету, па су мере предострожности биле изузетно високе. Милинковић је истакао да су сви који су били "око" трке били заиста љубазни и од помоћи.

"Тамо скоро да нема коронавируса, у просеку 100 случајева дневно на 38 милиона становника. Између осталог јер 11 месеци нико није излазио из земље. Обавезно је ношење маске, казна је 2.500 евра уколико вас ухвате без маске. И заиста, на улици су сви носили, сем у пустињи ако је нека породица без маске. Имају врло мали број случајева."

"Наравно, сви смо били тестирани пре него што смо кренули, па када смо дошли у Саудијску Арабију и на крају, тестирали смо се и када смо се вратили."

Сагмајстер је непосредно пре одласка на трку прележао ковид 19.

"Имао сам коронавирус почетком децембра, тако сам и сазнао када су ме тестирали, али блажи облик. Недељу дана сам био болестан, после још једну седмицу остао у кући и потом сам могао да почнем са тренинзима. Имао сам две недеље до старта, тестирао се и био негативан. Стигао у Саудијску Арабију и опет био негативан."

"Мислим да још нисам завршио са Дакаром"

Габорова каријера траје 28 година и у њој је остварио све што је могао да замисли, како на домаћем, тако и на међународном плану. Ипак, не верује да је завршио са Дакаром.

"Не знам, највероватније није крај. Када стигнем кући, увек је крај, али сада имам много енергије јер смо завршили нешто што смо стварно хтели. Десети пут стигли на циљ Дакара. Сагмајстер мото тим је десети узастопни шампион Србије у мотокросу."

Како сам каже, жеља му је да се од следеће године такмичи на неком четвороточкашу, али још није сигуран да ли ће имати неког наследника када се повуче. Споменуо је Владу Рајевића, Милоша Ђорђевића и Далибора Кујунџића, вишеструке мотокрос шампионе Србије, које ипак чека дуг пут уколико се одлуче да крену стопана великана из Суботице.

Милинковић, ипак, упозорава да је то много тежи пут него што људи мисле.

"Људи који желе да се такмиче на Дакару морају да знају да то није само трка. Важна је и навигација, зато се толико често и губе такмичари. Имате скривене тачке које морате да пронађете и, ако их промашите, добијете више сати казне. Неколико тих промашаја значи и дисквалификацију, и зато је велики притисак. Зато се деси да су они изузетно срећни када завршен дан или психички мало пукну. Није лако, заиста", закључио је Милинковић.

Специјална емисија посвећена овогодишњем Дакар релију биће приказана 31. јануара на РТС-у.