Тренутак истине за Ферари

Ако је успостављен консензус да нијансе одлучују у борби између црвеног SF70H и сребрног F1 W08 EQ Power+, мишљења су прилично оштро подељена око тога у чију корист те нијансе претежу. Мерцедесов аутомобил је засада неприкосновен на квалификацијама и са чистом стазом испред себе делује непобедиво, чак иако Ферари ефикасније троши гуме, услед чега је црвени аутомобил током прва два викенда сезоне деловао можда за нијансу брже у самој трци.

Већ оваква подела, уколико се покаже као исправна, била би довољна гаранција за поприлично узбудљиву сезону тркања која је пред нама. Међутим, све карте још нису откривене, а ону која је можда и најзначајнија имаћемо прилике да видимо овог викенда.

Уобичајени декор за трку Формуле један – не нужно и омиљени, ако имамо у виду узбудљивост кишних трка – јесте сунчано недељно поподне у оном крају света у којем је у том делу године топло, па већину трка у једној сезони обично гледамо на температурама ваздуха у близини тридесетог подеока на Целзијусовој скали. Што, из различитих и за ову причу небитних разлога, није био случај на почетку овогодишњег шампионата, па викенд у Бахреину нуди јединствену прилику да сагледамо динамику конкурентности два водећа тима у условима које ћемо ипак најчешће гледати до краја године.

Висока температура има вишеструки утицај на понашање аутомобила Формуле 1. Врела стаза може да утиче на гуме, како на позитиван начин (брже постизање и одржавање радне температуре = боље приањање) тако и на негативан (површина гуме постаје грубља и неравна = лошије приањање), док висока температура ваздуха захтева веће усиснике за хлађење мотора (чиме је компромитована аеродинамичка ефикасност) и кочница (које се у таквим условима неретко прегревају). Због тога подешавање аутомобила за трке које се возе на високим температурама представља посебан изазов, где тркачки инжењери морају врло пажљиво да балансирају клацкалицу на чијој је једној страни брзина а на другој поузданост. Савладавање ове деликатне једначине носи са собом велики добитак, чији се значај обично не сагледава само на нивоу једне трке већ целог шампионата, па би нам Бахреин могао понудити интересантан увид у оно што можемо да очекујемо у 2017. години.

Пажљива анализа прва два тркачка викенда иде у прилог тези да би Ферари у топлијем окружењу могао да буде још бржи него што смо то имали прилике да видимо у Мелбурну и Шангају, а тачност такве оцене биће на проби пре свега у суботу. Од почетка ере хибридних мотора 2014. године, током шездесет једног тркачког викенда само три пута се догодило да су Сребрне стреле поражене на квалификацијама*, што је показатељ доминације којој нема премца у историји Формуле један. Уколико би скарлетни аутомобили у врелини Бахреина показали да су спремни да изазову Мерцедес и у суботу (недељом већ знамо да су добри), то би несумњиво показало да је Ферари ове сезоне спреман за највише домете. Наравно, важи и обрнуто: уколико на Сахиру Хамилтон стигне до седме узастопне прве стартне позиције (апсолутни рекордер је Сена са 8 узастопних победа на квалификацијама), биће то знак да Маранело мора још да ради пре него што аутомобили са знаком пропетог коњића постану прави изазивачи у борби за титулу.

Ферари иначе није успео да попуни први ред на квалификацијама још од Мањи Кура 2008, а да би такву наду уопште гајили неопходно је да значајно поправи форму управо онај који је те године у Француској стигао до своје (засада) последње пол позиције – Кими Раиконен. Финац на почетку сезоне не показује оно што од њега очекује милионска армија навијача, али још битније, шефови екипе са којом му уговор истиче на крају године. Критика коју му је Маркионе упутио после Шангаја је оправдана, али би њен ефекат био још јачи да Ферари свом последњем шампиону константно не сервира лошију тактику. Нема збора да Кими више није онај возач каквог памтимо из средине прве деценије овог века, али мислим да нисам необјективан ако верујем да у њему чучи бар још једна победа. Сахир је место где Ледени никад није победио, али ту има чак осам подијума, што пустињски аутодром чини вероватно најбољим местом за повратак у форму.

Ако ће дуел Хамилтона и Фетела одредити овогодишњег шампиона, за титулу у конкуренцији конструктора пресудан ће бити фински дерби, па је као и Кими, и Ботас – после само две трке у Мерцедесу – већ под значајним притиском. Неуспех да на квалификацијама задржи Фетела иза себе увелико крњи високе амбиције Финца у сребрном аутомобилу (и још једном показује колико је Розберг био потцењен као возач), па ће и у Бахреину морати да се потруди да макар буде бољи од Кимија.

Ред бул не очекује много овог викенда, али ће аустријска екипа наставити да користи сваку прилику да украде понеки подијум, када то околности дозволе. За више од тога, мораће да сачекају бар до Канаде, када стиже нова, побољшана верзија агрегата. У међувремену ће бити занимљиво пратити тимску битку у којој је Макс за сада у јасној предности над Деном.

Испод Ред була почиње фасцинантна борба за средину табеле, у којој се за сада посебно истичу Торо Росо и Форс Индија, иако је на папиру Вилијамс бржи и од једних и од других. Карлос Саинц наставља да доказује да му је место у много конкурентнијој екипи, али обратите пажњу и на Квјата, који се коначно повратио из негативне спирале и храбро излази на црту младом Шпанцу.

Рено је неочекивано без бодова, али уз Палмерову форму, реалну шансу да их донесе има само Хилкенберг, што се може показати као озбиљан минус у борби са Хасом, где су оба возача успела да се упишу. Жуто-црнима место на дну праве Заубер (Верлајн би коначно требало да замени Ђовинација, који је испао веома скуп за тим који и иначе кубури са буџетом), који ће ове сезоне тешко долазити до бодова на тркама без много одустајања, и мучени Мекларен, који би имао чему да се нада када би Алонсо могао да заврши неку трку. Овако тиму из Вокинга преостаје да се против негативног публицитета бори потезима ван стазе, као што је Фернандов одлазак на Инди – несумњиво сјајан маркетиншки трик, али за тим веома скуп јер ће Шпанац морати да прескочи Монако. Тако нешто не само да би у Денисовој ери било незамисливо већ и данас делује у најмању руку необично ако имамо у виду да је стаза без дугих праваца у Монте Карлу вероватно најбоља шанса наранџастих за бодове.

Прошла рунда је показала да новоуведена правила пружају прилику за добро тркање, па смо у Кини видели неколико спектакуларних претицања без употребе омраженог ДРС-а. Док једни сматрају да је систем смањења отпора недовољно ефикасан ове године, рекао бих да је управо супротно: иако не омогућава возачу који се налази иза да изврши претицање на правцу, таман га довољно приближава да у обилажење покуша да крене на неким другим деловима стазе, што је у ствари оно што сви желимо да видимо. Да ли ће тако бити и у Бахреину, сазнаћемо у недељу, када трка (као и квалификације у суботу) почиње у 17 часова по нашем времену.

*Маса у Аустрији 2014, Фетел у Сингапуру 2015. и Рикардо у Монте Карлу 2016. успевали су да се изборе за прву стартну позицију.