Измишљени ликови у серији "Немањићи – рађање краљевине"

У серији "Немањићи – рађање краљевине" у првих неколико епизода такви ликови су, између осталих, били војник Адам (Мики Крстовић), учитељ Просигој (Горан Султановић) и слуга Радоје (Мирољуб Лешо), а у другој половини серије то су Тиса, Бран и Богдан.

Тиса (Милена Павловић Чучиловић) је жена која лута по шумама и пољима са Браном, младићем који је назива наном. Њих двоје помогну Стефану Немањићу и Рашки крећући се по тешко проходним стазама.

Она је измишљени лик у серији "Немањићи – рађање краљевине", која за себе каже не зна колико пута је силована и да је убијена пет пута. Бран није сагласан с њом. Сматра да су убијени шест пута. Ипак, обоје се слажу у томе да сваког пролећа они волшебно оживе.

Лутајући наоколо, Тиса избегава насељена места и себе и Брана прехрањује оним што пронађе успут. Она је видела владаре који су ратовали, али никако да наиђе на своју велику љубав, Срећка столара, који је побегао са другом.

Бран (игра га Иван Заблаћански) је младић који на своје лице ставља вештачке красте да га не би узели за војску. Иза изобличеног лица крије се лепи младић. Добродушан и весео, попут великог детета, Бран се не устеже да јавно искаже сваку жељу која му падне на памет.

Бранова и Тисина отпадничка судбина проузрокована је и тиме што су прихватили богумилску веру, која је у доба Немањића прогањана. Бран (који је, као и Тиса, плод маште сценаристе Гордана Михића) се сећа и добрих година. Пре него што су прешли у богумиле, некада давно, његов отац је био близак са Стефаном Немањом. Отац их је водио у лов, на стазе којима су људи ретко пролазили. Бран је запамтио те пределе и склања се тамо сигуран да га неће пронаћи.

Као да потичу из народних прича са снажним елементима фантастичног. Тиса и Бран су сведочанство о неуништивости духа потлачених и одбачених. Колико год пута их уништили, они ће поново нићи.

Богдан (у тумачењу Вучића Перовића) је угљарев син који досегне висок положај на двору Стефана Немањића. Захваљујући својим способностима, Богдан постаје човек од највишег Стефановог поверења. То поверење Богдан је стекао пратећи Стефана и Рашку у данима када су били прогнани из Србије. На тај начин Богдан је заузео место Адама (такође, као и Богдан, измишљени јунак у серији "Немањићи – рађање краљевине"), који је погинуо у борби.

Живећи на маргини, као неко ко је осуђен на скучене хоризонте, Богдан је, захваљујући својој радозналости и интелигенцији, стекао бројна знања јер је до крајњих граница користио сваку књигу до које би дошао или сваки разговор с неким калуђером којег би срео.

С друге стране, поред заводничких способности, великих знања и одмерености у реакцијама, Богдан је и одличан борац. Вешт и окретан, Богдан је и иновативан у прављењу новог оружја, као и осмишљавању акција које могу да доведу до жељеног циља и без проливања крви.