Неверница или жртва политичке амбиције?

Када је лепа византијска принцеза Евдокија кренула пут Србије како би се удала за средњег сина Стефана Немање, вероватно није могла ни да претпостави да ће у историји бити обележена као неверница коју ће муж под срамним околностима протерати са двора.

Прва странкиња на српском двору, синовица византијског цара Исака II Анђела, дошла је у Србију како би додатно учврстила везе Византије и краљевине у рађању.

Евдокији је било потребно неко време да се привикне на скромност српског двора и одсуство луксуза на који је навикла у домовини, али јој је импоновало што су јој за супруга одабрали младог, способног, наочитог и талентованог будућег владара.

Прве године брака лепа принцеза провела је мирно и повучено, посвећена мужу и рађању деце, а за десет година колико је потрајао њен брак са Стефаном родила му је четворо деце – синове Стефана Радослава, Предислава, Стефана Владислава и кћерку Комнину.

Међутим, све се променило оног трена када је Стефан Немања власт препустио свом сину Стефану, а Евдокија постала велика жупанка. Навикнута на византијске обичаје према којима су августе, жене владара, имале учешћа у владавини својих супруга и Евдокија је почела да се пита око државних питања.

Да ли је то било оно што је Стефану засметало, јер је мудри владар осетио да ће му бити све теже да с годинама контролише своју супругу, која је нарочити утицај имала на његовог наследника и најстаријег сина Радослава, или је схватио да му брак са Евдокијом ипак неће донети толико жељену круну, тек овај брак лагано је почео да губи драж за супружнике.

Евдокија је наводно своме мужу замерала бројна неверства те одлучила да му и сама узврати истом мером, што је била срамота с којом Стефан није желео да се носи због чега је једне ноћи принцезу готову нагу, само у кошуљи протерао са двора. Тиме што јој је скинуо хаљине и сва обележја владарке, Стефан је на симболичан начин показао њену недостојност да носи титулу велике жупанке.

Неки извори наводе и да је принцеза протерана јер је оболела од шуге, док многи сматрају да је Стефан добро промислио како да своју супругу довољно дискредитује не би ли добио развод и тиме себи трасирао пут ка новој женидби која ће га приближити краљевској круни коју је толико желео. Тек, Евдокија је била осрамоћена и уточиште је пронашла код Стефановог старијег брата Вукана, чиме је омогућила да браћа, чији је однос након Стефановог ступања на власт већ постао хладан, отворено почну да показују нетрпељивост и на крају ступе у сукоб.

Тако је византијска принцеза постала прва жена Немањића која је протерана из Србије, а њен брак са Стефаном разрешила је цариградска црква. Ипак, речи које је Стефан забележио у свом житију по многима сведоче о великом болу који му је принцезино неверство задало када каже: "Часна жена у дому мужа свога дража је од свакога бисера и драгога камена."

Осрамоћена али не и поражена, Евдокија се након овог брака удавала још два пута, али ниједан јој није донео срећу. По повратку у домовину прво је постала љубавница, а затим и супруга Алексија V Дука, рођака и бившег цара, који се сукобио с њеним оцем због чега је био и ослепљен. Алексија су напослетку погубили Латини, а Евдокија је завршила у наручју Лава Згура, владара Напулије, Аргоса и Коринта. Овај брак био је кратког века јер je Лав убрзо погинуо, а Евдокија се преселила у Малу Азију код сестре Ане.

Да ли је Евдокија била само пион у политичкој игри свог првог супруга или је и сама допринела својој злосрећној судбини, остаје тајна коју покрива патина прохујалих векова.