Вукан Немањић

Стефан Немања је престо доделио млађем брату, Стефану Немањићу. Његов трећи брат био је Растко (Свети Сава).

Немања је током 1180-их година освајањима успео да прошири Рашку на подручје тадашње Дукље (данашња Црна Гора), Травуније (главни град Требиње) и Хума.

Након што је освојио Дукљу, Немања се око 1186. године помиње као владар у Котору, у коме је подигао свој дворац.

Због тога што се окористио нападима крсташа на Византију, Немању је строго казнио Исак II Анђео. Почетком 1191. године наметнут је мир према коме је Немања морао да врати освојене византијске области, и да потпише да га наслеђује средњи син Стефан, који постаје византијски зет и севастократор, а не најстарији Вукан.

Када се Немања повукао са власти 25. марта 1196. године, круну је предао средњем сину Стефану, који постаје велики жупан Рашке, а најстаријем сину Вукану је оставио на управу Дукљу, Травунију, Хвосно и Топлицу.

Вукан се убрзо прогласио за краља Зете, а и римски папа га је називао тако. Без обзира на то Вукан је и даље признавао очеву врховну власт.

Након смрти Стефана Немање 1199. године долази до све отвореније борбе за престо у Рашкој између Вукана и Стефана.

Око 1201. или 1202. године Стефан је отерао са двора своју жену, византијску принцезу Евдокију, на веома драстичан начин. Као разлог навео је њено неверство. Евдокија није одмах отишла за Византију, већ се прво запутила код Вукана који ју је лепо примио.

Овај догађај Вукан је спретно искористио и упутио Стефану тешке прекоре. Наиме, Евдокија је била део мировног уговора на основу којег је Стефан постао наследник уместо Вукана. Убрзо избијају оружани сукоби између Вукана, којем је помагао хрватско-угарски краљ Емерик, и Стефана, којем је помагао бугарски цар Калојан. Сукоб браће око престола нанео је огромне штете Рашкој.

Почетком 1202. године прворођени син Вукан, уз помоћ Угара, преузима власт у Рашкој, а Стефан бежи на подручје Бугарске. Вукан је убрзо потом проглашен за великог жупана. Његова службена титула је била: "Велики жупан Вукан, владар српске земље, Зете, поморских градова и подручја Нишаве".

За његове владавине у Рашкој је настало Вуканово јеванђеље, једно од најстаријих и најважнијих споменика српског језика.

У лето 1203. године, Бугарска напада Вуканову Србију, пустошећи земљу и анектирајући источне области. Око 1205. године, Стефан, уз помоћ бугарског цара Калојана, преузима власт над Рашком. Стефан тада пише Сави да дође у Рашку и донесе Немањине мошти.

Сава се одазива Стефановом позиву. У земљу стиже да подржи Стефана. Вукан и Стефан су још увек били у рату, када Сава долази са Немањиним телом. Црквена верзија гласи да су се Стефан и Вукан над моштима мртвога оца коначно измирили. Но, изгледа да је организованом дочеку присуствовао само Стефан, али не и Вукан, коме се убрзо губи сваки траг, а није немогуће и да је уклоњен.