Часопис „Радио Београд”

Часопис „Радио Београд” који је уређивао Петар С. Обрадовић, покренуо је Радио А.Д. 17. марта 1929. године, а предвиђен је Пројектом Правила радио-станице од 15. марта 1927. тачком а, да би у њему Управа објављивала недељни програм, информације о новинама техничке и програмске врсте, изводе из одржаних предавања пред микрофоном и техничка упутства о коришћењу и одржавању радио-пријемника, „с обзиром да њихови поседници нису били вични у томе јер су се управо први пут срели с том чудесном направом”.

Данас, комплети овог часописа који је излазио све до 1953. године, са прекидом од четири године током Другог светског рата, представљају један од најзначајнијих извора за изучавање историје радија и радиофоније на нашим просторима. Часопис је доносио и драгоцене податке о процесима развоја радио-технике у свету. У предратним бројевима часописа „Радио Београд” често су се могле наћи и рекламе за радио-апарате домаће и стране производње.

Експериментални програм радио-станице био је повод за уводни коментар првог броја часописа:

НОВА БЕОГРАДСКА РАДИО-СТАНИЦА И ЊЕН РАД

Тренутак када су се са крова Академије наука распрострли први пут невидљиви кругови који говоре и певају и свирају у свим палатама и свим кућицама света, тај тренутак је био један од најзначајнијих у историји Београда и наше земље. Он је раван ономе часу када је пре четири века прва штампарија у Београду отиснула ћирилска слова на белом листу хартије.

Јер до сада и није било у Београду једне праве радио-станице са једним широким програмом рада, са добрим основама за тај рад и са људима који знају да све препреке које ваља савлађивати јесу велике и многе али се, тих препрека, не боје јер верују да ће са њима сарађивати и њиховом успеху се радовати читав народ… Свакодневни програм који ћемо слушати за претплату мању него динар дневно, богат је и разноврстан. У Академији наука подигнута су за то три студија: један велики, један средњи и један мали. Главни програм сачињаваће се у сопственој режији, али ће се преносити такође и из Народног позоришта, Мањежа и концертних дворана. Програм се углавном дели на ове врсте: на музику, књижевност, науку и новости.

Књижевност, од лирске песме до драме, слушаћемо тако што ће наши најбољи лирски песници читати своје радове пред микрофоном, приповедачи своје новеле и одломке романа, есејисти своје огледе.

У студију изводиће наши први глумци дела припремљена тако да се могу лепо разумевати само слушањем без гледања.

Ови први дани програма београдске станице од понедељка до идуће недеље још увек не представљају редовни програм. Једно, што се особља станице тиче, које се још није потпуно спријатељило са новим апаратима и са новим послом (за добро пријатељство није довољно само неколико дана).

Зато ће Радио-станица десетак дана ћутати. На почетку рада радио-станица ће ћутати шест сати после подне, од два до осам. Те сате посвећује сама себи како би била, ускоро, што боља, што јача и што јаснија.. Из тог разлога одложено је свечано отварање радио-станице за недељу 24. марта. Та свечаност разликоваће се већ много од садашњег програма који је без драмских, образовних и оперетских дела. Она ће углавном значити и почетак редовног рада.