Шта се догодило 19. септембра 1924. године?

Радио Београд свој дан обележава 1. октобра. То је датум када је почело емитовање програма станице „Београд–Раковица”, али прво емитовање једног програма догодило се раније. Наиме, као датум почетка радио-дифузије у Србији можемо означити и 19. септембар 1924. године када је одржан први пробни концерт Главног Радио-телеграфа „Београд–Раковица–Врачар”. Истог дана када је француска компанија за радио-телеграфију „Телеграфија без жица” добила одобрење од владе за пренос концерата и емитовање вести, берзанских и метеоролошких извештаја, инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић су из студија у Кнез Михаиловој улици бр. 42 (зграда Прве хрватске штедионице), преко одашиљача у Раковици, емитовали двочасовни програм.

Програм је припремио тадашњи директор Опере Стеван Христић, а извели су га чланови Опере и Драме Народног позоришта, о чему је дневни лист „Политика” овако известио:

После великих припрема и то се најзад остварило… Нешто после седам сати у просторијама Хрватске штедионице сви уметници су били на окупу. Тада је објављен почетак.

Г. Михајловић је сео пред микрофон и бројао пет минута од 1 до 220.

Ало! - Ало! - Ало! (почео је затим) – Добро вече, госпође и господо. Први концерт радио-телефоније београдске станице сад ће почети. Ево дневног билтена метеоролошке станице на Врачару.

И билтен је прочитан врло разговетно да се лепо могло разумети свугда. Требало је после тога дати још извештај са берзе и дневне вести, но како су наши уметници, већ били изгубили стрпљење почео је одмах сам концерт.

Гђа Роговска! - представио је г. Михајловић кроз микрофон, и госпођа запева познату арију из Тоске, уз дискретну пратњу г. Брезовшека на клавиру. Њен соноран глас је затреперио предапаратом и радио-таласи су га носили далеко у свет.

Они који су слушали концерт у Београду изјављују изјављују да се певање гђе Роговске чуло врло лепо.

Затим је г. Богић с пуно полета рецитовао из Ростановог Сирана ону лепу Тираду о пољупцу.

После њега је отпевао г. Томић композицију г. Христића Бехар. Његов меки тенор уз пратњу самог аутора на клавиру слушао се веома пријатно. Али најлепше се чула виолина г. Холуба, свирао је други део виолинског концерта од Менделсона, уз пратњу гђе Холуб на клавиру. Потом је опет дошао г. Богић с рецитацијом Дубровачког мадригала г. Дучића…

Онда је опет г. Томић отпевао последњу арију Каварадосија из Тоске уз пратњу г. Брезовшека и после њега је г. Гођевац одсвирао на клавиру Етиду у еф-молу од Шопена. Најзад је г. Холуб с највећом виртуозношћу извео на виолини Песму љубави Сука, уз пратњу своје супруге.

С тим је завршен овај први радио-концерт у Престоници.

На крају је г. Михајловић прочитао извештај с берзе и неколико вести са јучерашње седнице владе о политичкој ситуацији уопште. У току концерта сви учесници су у другој сали слушали кроз радио-апарат наизменично један другога. А данас у подне сликаће се управа заједно са њима за успомену на овај лепи почетак једне нове епохе београдског уметничког и културног живота.

Инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић су, током две године, емитовали програм, најпре уторком, четвртком и суботом, а он се састојао превасходно од музике са плоча, вести добијених из редакције листа „Политика” и музичких извођења из радијског студија.

У недељу, 24. марта 1929. године започело је редовно емитовања програма „Радио Београда”, из зграде Српске академије наука у Кнез Михаиловој улици, а исте године забележени су и први преноси из Опере из Народног позоришта, београдских кафана, предавања с Коларчевог народног универзитета, литургија из београдских храмова, али и први пренос једног спортског догађаја.