Ми на Евровизији

С новим начином избора свог представника на фестивалу „Југовизија", Југославија се такмичи током 80-их година (с изузетком 1985. године, када се повукла јер се датум одржавања Евровизије поклапао са датумом Титове смрти, 4. мајем), па све до распада државе 1992. године, када бележи своје последње учешће у окрњеном саставу (без хрватске и словеначке телевизије).

Савезна Република Југославија (касније државна заједница Србија и Црна Гора) због санкција, избацивања из Уједињених нација и Савета Европе, никако није могла да аплицира за чланство у Европској радиодифузној унији. Тек након политичких промена, пада режима Слободана Милошевића и довођења проевропских снага на власт, покренут је процес поновног придруживања Уједињеним нацијама и Савету Европе, што је био предуслов и за чланство у ЕБУ.

Тек од 2002. године Југославија (касније државна заједница Србија и Црна Гора) активно је почела да се враћа у процес примања у ЕБУ и коначно, 2004. године, под другим именом и у потпуно другачијем формату такмичења, наступа на евровизијској сцени у Истанбулу. Лане моје је кроз полуфинале успело да у Великом финалу „Евросонга" заузме 2. место.

Следеће, 2005. године представници Србије и Црне Горе била је подгоричка група „No Name" која је с песмом Заувијек моја у Кијеву заузела 7. место.

Домаћи избор за представника Србије и Црне Горе 2006. године обележио је скандал који је био резултат узаврелих емоција у двема републикама због иницијативе црногорских власти да одрже референдум о незавизности Црне Горе. Отровне стреле упућиване с обе стране телевизијских кућа, пристрасно гласање црногорских чланова жирија, звиждање и демонстративно напуштање публике у дворани Сава центра на националном финалу, резултирали су томе да се СЦГ повукла с такмичења у Атини, али је била пасивни учесник прикључивши се земљама које су имале право да гласају,тако да се име наше земље ипак чуло у преносу.

Већ наредне, 2007. године, тада већ независне државе, Србија и Црна Гора, појављују се на такмичењу у Хелсинкију. Оно што се тамо догодило 12. маја за Србију и њене грађане остаће упамћено као најрадоснији моменат у њеној ближој историји... Маријина Молитва освојила је Европу!

Победница националног избора за представника Србије 2008. године у Београду била је Јелена Томашевић са песмом "Оро", композитора Жељка Јоксимовић и текстописца Дејана Ивановића. Јеленина врхунска интерпретација и квалитет композиције "Оро" нису остали незапажени. Србија је освојила шесто место у укупном пласману 53. издања "Песме Евровизије".

"Ципела" Марка Кона на "Евросонгу" 2009. године није стигла даље од полуфинала у Москви, а Милан Станковић је песмом Горана Бреговића "Ово је Балкан", у Ослу освојио 13. место за Србију, на 55. "Песми Евровизије".

Шармантна и талентована Нина Радојичић била је пети представник Србије на "Песми Евровизије" у Диселдорфу. Песми Кристине Ковач "Чаробан" милионска евровизијска публика и стручни жири дали су довољно поена за пролазак у финале. У коначном пласману, Србија се позиционирала на 14. месту, од 43 учесника.

Радио-телевизија Србије 2012. године донела је одлуку да представник Србије на 57. "Песми Евровизије" буде Жељко Јоксимовић, и то је било друго учешће њега као извођача, пето у његовој каријери, на овој престижној музичкој манифестацији. Србију је представио песмом „Није љубав ствар", освојивши сјајно 3. место, у конкуренцији од 42 земље.

Србију су 2013. године представљале „Моје 3" песмом „Љубав је свуда", које те године нису успеле да се пласирају у финале.

Након једногодишње паузе, Србија се 2015. године, враћа на јубиларну 60. Песму Евровизије са песмом коју је изводила Бојана Стаменов која осваја 10. место у финалу.

2016. године Србију на "Песми Евровизије" представља млада и талентована Сања Вучић са песмом "Goodbye" и осваја 18. место у финалу.