среда, 19.01.2022, 11:31 -> 11:36
štampajКЊИЖЕВНА КРИТИКА: Аутобиографија о другима
У оквиру колекције "Књига сећања", у издању Радио-телевизије Србије 2021. године објављена је књига Лидије Николић "Сусрети"
Најприближније одређење те књиге садржано је у електронском опису издавача. Реч је о својеврсној аутобиографији о другима. Но, та аутобиографија о другима веома је комплексна из неколико разлога.
Из којих?
Најпре, реч је о врло слојевитом делу које се састоји од ауторкиних интимних записа о људима који су на различите, а опет сличне начине обележили њен живот. Поред њих, који, наравно, у потпуности дају лирски и сетни тон овом штиву, налазе се бројна документа - посвете писаца на поклоњеним књигама, писма, телеграми, фотографије.
Оно што је за све те људе заједничко јесте - да су они из света уметности, књижевности и музике пре свега, да су, самим тим високоосетљиви, да су необични.
Оно што је за све њих заједничко јесте - да су волели Лидију и да је она волела њих.
Оно што је већини заједничко - углавном више нису међу нама.
То је један слој књиге.
Други је везан за ауторкино детињство најпре, али и за сам феномен детињства као изузетно значајног, заправо најзначајнијег периода у човековом животу из којег касније произлази све што стаје у бивање једне личности.
На основу само ове књиге о томе би се могла написати цела научна студија - јер је неколико њених јунака праћено још од тог периода, а исходи њихових судбина у вези су с њим.
Та детињства у најприснијој су спрези са једним повлашћеним простором и временом, с једном великом цветном баштом, шареном, мирисном, пуном љубави и радости, пуном књижевности - чији је главни јунак, поред црвенокосе девојчице, чаробњак, човек с носом.
- Лидијин тата, а велики српски писац Данило Николић.
Ова књига је зато и специфичан роман о одрастању и књига о љубавима. Иако су оне биле срећне, неке од њих су се завршиле. Сазнање о томе, као и ишчитавање појединих биографија о другима, садржаним у овој књизи - обнављају нам она виша, а невољена знања - да ништа није вечно, да има своје трајање, као сам људски век - некад краћи, некад мало дужи, и да том закону, можда, ипак не подлежу, или не бар сасвим, дела људског духа - што може бити извесна утеха. У овој књизи то наслућујемо читајући и стихове појединих знаменитих песника - за децу углавном, али и за одрасле, као и присећања на значајна музичке опусе, на пример "Екатерине Велике".
Ова књига истовремено је изузетно поуздана историја два периода и два друштва.
Распон првог периода је од 1960. до 1990. године.
Други је од 1990. до данас.
На основу чињеница које припадају културном животу - медијских институција, издаваштва, живота књига, манифестација, књижевних награда, уредника и писаца, у прилици смо да направимо поређење некад и сад - како то чини и сама ауторка - и да, у свему томе, добро одредимо данашње место културе у друштвеним оквирима.
Ова књига истовремено је необична, а поуздана историја савремене српске књижевности, с посебним поглављем о књижевности за децу, баш онаквим каквог нема ни у једном уџбенику, а, сигурна сам, ни у професорским белешкама.
Ето, таква је књига Лидије Николић, "Сећања". Без било какве ауторске намере да буде дидактична, учи нас о свему што је важно, из чисте љубави. По томе је најближа животној и књижевној поетици свога оца - Данила Николића.
Извор: Вечерње Новости, 18. 01. 2022.
Аутор: Слађана Илић
Коментари