IN MEMORIAM: Иван Клајн

МОНОГРАФИЈА: Александар Ђорђевић
Увек испочетка
Приредила: Драгана Бошковић
РТС Издаваштво

РЕДИТЕЉ АЛЕКСАНДАР ЂОРЂЕВИЋ, О РАТНИМ ДАНИМА ПОРОДИЦЕ КЛАЈН

...То је прича о младом човеку, који је почео као студент у Бечу, и то код Сигмунда Фројда, па је касније, по завршетку студија, дошао у Београд, и постао један од првих психијатара-фројдиста. Он је и превео, такорећи, целог Фројда, и наставио његов систем. Истовремено, почео је да се бави и уметношћу. Пошто је сјајно познавао музику, писао је музичке критике. Онда је пукла једна сензационална вест у Београду: супруга Владислава Рибникара је напустила мужа и удала се за тог малог, неугледног Јеврејина, који је, како је чаршија причала, њу хипнотисао. Била је то Стана Ђурић Клајн, жена која је потекла из угледне београдске породице, која је остала са њим до његове смрти, и која је, у ствари, веома заслужна што је он преживео окупацију. Тај период живота професора Хуга Клајна вредан је једног грандиозног сценарија. Јер, Хуго Клајн, по доласку окупатора, повлачи се из јавног Београда на један веома интелигентан начин: свом пријатељу, који успева да добије пасош за Италију, предаје у руке дописницу у којој, тобоже, он из Италије шаље својој породици вест, да је тамо добро смештен. Да би заварао власти, које су већ почеле да га траже, као Јеврејина, а и зато што је био близак левичарима. Он је тада изнајмио мали стан у близини Бајлонијеве пијаце и потпуно се трансформисао. Људи су на Бајлонијевој пијаци виђали, врло често, просјака у дроњцима, са једном краћом ногом, са брадом, необичног изгледа, како скупља отпатке хране. Живео је под лажним именом у скровишту. Преко жене, која му је унајмила стан, желео да види сина, тада малог дечака, данас угледног професора и академика, др Ивана Клајна, који би, са мајком, дошао на Бајлонијеву пијацу. Професор Клајн нам је то често причао. Скоро две године није видео сина. Мајка и син су, тобоже, ишли да купују нешто, а он их је пратио. Мали је то приметио, да их прати стари просјак. Питао је мајку, зашто их стари прати. Наравно да је мајка знала о коме се ради. У том периоду, било је страшних догађаја, када му је Гестапо упадао у стан. Упали су баш у тренутку када је он љуштио кромпир. Имао је лажну легитимацију, по изгледу није био опасан. Да су обратили пажњу, приметли би да он, од страха, сав очишћен кромпир баца у ђубре, а у шерпу убацује љуске. Био је то велики шок. Тако је професор Клајн преживео Холокауст, и, чим је дошло ослобођење, почео је да ради, најпре као лекар у војној болници. Било је пуно случајева такозване „партизанске болести". Виђали сте сцене на улици, како бивши борац, или човек у униформи, изненада падне и почне да урла, да се тресе...

Радио-телевизија Београд објавила је 1991. године "Језички приручник РТБ" групе аутора - Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић.

Књигу, о српској култури говора, чине осам поглавља од којих је Иван Клајн написао пет.