Записи о Бранковом колу

КЊИГА У КАРАНТИНУ: Књижевник Ненад Грујичић каже како за песника и писца такозвани карнатин и није нека новост, да је то њихово природно окружење, те да без осамљености нема певања и писања.

- Пред почетак ове пандемије изашла ми је књига „Сремскокарловачке терцине" у Бранковом колу, посвећена прошлости и садашњости овог чудесног места српске културе и писмености, личностима које су стварале Карловце као Српски Сион. Но, у циклусу „Стражиловски портрети" доносим 40 песама-терцина посвећених пријатељима који нису више међу нама (Мика Антић, Десанка Максимовић, Дејан Медаковић, Борислав Пекић, Александар Тишма, Душко Трифуновић, Милорад Павић, Живан Сарамандић Љиљана Петровић, Оља Ивањицки, Раша Ливада), а који су долазили на Бранково коло где сам им био домаћин.

Утом ми је стигла вест о награди „Златни Орфеј", са Међународне манифестације „Српско перо", за свеукупно дело, „за свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини". Требало је крајем априла или почетком маја на Педагошком факултету у Јагодини да примим ово угледно признање, али по свему судећи то ће се пролонгирати.

У НАЈАВИ: Сада свакодневно пишем књигу поводом пола века постојања Бранковог кола, наредне године је округла годишњица. Неће то бити у класичном смислу монографија, већ чудесно калемљени калеидоскоп трагова и сећања, записа и цртица, али и ретких фотографија које сведоче лепоту и јединственос ове велике песничке и културне манифестације у Сремским Карловцима и Новом Саду.

Дакле, тренутно се налазим у једној веома привилегованој ситуацији да стварам књигу која ће бити круцијални траг о постојању Бранковога кола које је уствари наставило традицију онага старог и славног (1895-1914) у Сремским Карловцима. Ова књига ће донети ретке и јавности непознате детаље како важног документарног карактера, тако и анегдотског.

РТС Издаваштво објавило је књигу Ненада Грујичића Пјевај, ори, прозоре отвори - Крајишке ојкаче, за коју је добио награду "Сава Мркаљ" за 2017. годину.

Замолили смо песника и прозаисту Ненада Грујичића да подели са нама један запис, цртицу, из богате историје Бранковог кола:

НОВЕ ЦИПЕЛЕ ЗА ПЕСНИЧКЕ ЂОНОВЕ

Пре тридесет година песник Душко Трифуновић из Сарајева дошао је на септембарско Бранково коло дан пре свога рођендана, 13. септембра. Улази у Бранково коло и носи ђон своје ципеле у руци. Каже, отпао - помозите. Одмах кажем својој сарадници да оду заједно у продавницу обуће у центру Сремских Карловаца и по песниковом избору купе нове ципеле, Бранково коло части. Чим су изашли, велим присутним песницима да ће Душко сигурно изабрати јаче ципеле ако не и чизме за зиму. И заиста, они се враћају, а Душко већ обуо велике тамне баканџе за јахоринске и требевићке снегове.

Коју годину потом, слично се догодило и са другим сарајевским песником Илијом Ладином. Такође је ушао у Бранково коло са ђоном од својих ципела у рукама. Е сад, да ли је он чуо од Душка да Бранково коло части ципелама, не знам, остала је тајна, али обојица су добили на дар од Бранковога кола нову обућу за зиму.