Анкета о емисијама за децу и радио-школи

У току маја и јуна 1956. године Одсек за студиј програма, у сарадњи са уредником емисија за децу, спровео је анкету међу ученицима основних школа (укупно 18, од тога једна у Београду а остале у свим крајевима НР Србије). Анкетом је било обухваћено 505 ученика, затим 32 наставника и учитеља тих школа, као и 96 родитеља једне београдске и једне чачанске осмогодишње школе.

Истраживањем је добијена слика о томе колико су праћене поједине емисије за децу, емисије Радио-школе, а истовремено и мишљења како деце, тако и наставника и родитеља о квалитету емисија.

Од емисија за децу највише су биле слушане „Весели уторак" (75.6%), „Суботом у два" (70.4%) и „Добро јутро децо" (70.1%).

Радио програме код својих кућа слушало је 61% деце. Половина деце најчешће је пратило радио поподне, а ујутру 36.2%.

Емисије Радио-школе имале су високу праћеност. Највише су биле слушане емисије из историје (85.5% испитаних ученика), а затим оне  из географије  (63.7%).

Ђаци до 10 година старости најрадије су слушали емисије Весели уторак и Суботом у два.  Они су у рубрику предвиђену за примедбе, предлоге и жеље уписивали следеће: да се продуже све емисије; емитују емисије о животу птица и постанку човека; затим посебна емисија о НОБ-у и Другом светском рату; да се бар једном месечно  преноси представа из позоришта Бошко Буха; да се уведе емисија о Првом и Другом српском устанку; желе више дечијих драма и шаљивих комада. Известан број деце се интересовао и за живот малишана у другим земљама, па су предложили емисије о томе како живе мали Ескими, деца у Француској, у Африци и Кини.

Анкетирани ђаци узраста од 10 до 12 година дали су ове предлоге: продужити све емисије; у емисијама из природних наука увести прилоге са описима разних животиња и природњачким путовањима по свету; да се сваког понедељка чита из књиге о Титу; уведу емисије из немачког језика; да се у емисијама из историје о животу Грка и Римљана чује ударање мачева и копља у приказу борби; тражили су више путописа, о људима у другим  земљама.

Наставници школа из Сомбора, Земуна, Трепче и Ваљева тражили су да се у оквиру Радио-школе уведу емисије из немачког језика. У неким школама није постојао радио пријемник, тако да су ђаци пратили програме преко уличних звучника или су наставници од куће доносили своје радио апарате.

Наставници су, такође, предложили: да се у емисију Добро јутро децо уведе и јутарња гимнастика; да се поведе више рачуна о узрасту слушалаца приликом креирања програма; требало би створити бољи контакт са наставницима и у том циљу увести правило да се месец дана унапред шаљу штампане најаве програма за децу; омогућити да више деце учествује у емисијама; увести више фолклора у емисијама из географије; продужити емисије из географије и историје итд.

Неки од наставника су сматрали: "да би требало боље музички обрадити поједине емисије; емисије Радио-школе су врло добре и корисне, али се не посвећује иста пажња свим предметима; има мало прилога из ботанике; 

Заједнички предлог наставника је да се уведе емисија која би се бавила понашањем и животом деце ван школе, њиховим односом према родитељима, старијима, друговима и сл.

Више од половине анкетираних родитеља пратило је дечије емисије на радио Београду, најчешће Добро јутро децо. Већина родитеља  је задовољна емисијама и сматра да су корисне.

Примедбе и жеље родитеља у односу на дечији програм се делимично разликују од осталих испитаника.  Предложили су, пре свега, емисије које би се бавиле односом деце и родитеља, оне са темом о лепом понашању деце, више емисија које развијају дечију машту, као и оне које сугеришу шта деца треба да раде на летовању. Тражили су да се најбоље емисије Радио-школе понављају преко лета.

Емисије Радио Београда заузеле су значајно место у свакодневном животу ученика, док су се код родитеља високо позиционирале  својим ауторитетом.