Анкета Радио Београда о музичком програму

-октобар 1952.-

Ово је један од првих документа о истраживању сачуваних у архиви Центра, тада познатог као Одсек за студиј програма. Материјал  садржи пратећу истраживачку документацију (циљ и метод рада, анкетни упитник са пропратним писмом и објашњењима)  истраживачке налазе, као и налазе према обележјима испитаника,  упућује на закључак да се нама непознати аутор придржавао научног приступа истраживању.

Анкетирано је 1282 претплатника из 11 насеља: Београд, Бачко Петрово Село, Уљма, Стапари. Ириг, Зрењанин. Нови Сад, Крагујевац, Свилајнац, околина Ниша, Ниш.

У узорку је било највише службеника (586) и испитаника старости од 35 до 45 година (405), са завршеном основном школом 498. У просеку је на једног претплатника долазило по пет слушалаца.

Анкетирани слушаоци пратили су програм Радио Београда највише после подне и увече (31.15%), а највећи број је проценио да је пријем РБ добар. Испитаници су се изјашњавали и о томе које домаће и иностране радио станице слушају.

У материјалу аутор наводи да анкета треба да донесе одговоре на питања за кога се прави музички програм (према свим обележјима испитаника) и да покаже које су преференције слушалаца према музичким врстама које емитује Радио Београд. 

Следи листа емисија са различитим музичким садржајима које су биле на програму Радио Београда, сврстаних у 4 групе према проценту интересовања слушалаца. У првој групи најслушанијих музичких емисија налазе се емисије са народном музиком, затим жељама слушалаца, музиком за игру, популарном музиком и масовним песмама за које се изјаснило од 97% до 75 % анкетираних. У другој групи музичких емисија су оне са филмском, лаком класичном, џез и мешовите емисије, које је изабрало од 73% до 54% слушалаца.

На крају упитника остављен је простор за примедбе, предлоге и жеље које се односе на програм радија уопште.

Наводимо неколико њих: "чешће емитовати старе народне песме; дати више простора композиторима Мокрањцу, Станковићу и Маринковићу; давати чешће комедије, али не на уштрб драме и популарисати дела домаћих старих аутора; преносити све фудбалске утакмице у Београду и унутрашњости преко радија. Спикери погрешно изговарају и акцентирају имена страних извођача" Било је претплатника који су сматрали да је радио претплата прилично висока и да је треба смањити.

Зора Петровић, познати сликар и професор на Академији, била је једна од анкетираних. Цитирамо њен предлог: „У музичко-литерарним емисијама поред музичара и књижевника треба обухватити и сликаре јер и сликарство је један део уметности. Треба узети критичаре  који ће на популаран начин постепено и у шире масе уносити стручне термине, а за ово популарисање треба користити време музичко-литерарних емисија."

На крају извештаја аутор закључује: „Свака анкета је корисна, па је и ова имала своју практичну примену. У дискусијама које се повремено воде  на седницама или појединачно, често се чује да неко каже: Анкета је показала..., а то значи да се са резултатима анкете рачуна као са чињеницом коју не треба пренебрећи."

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 26. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње