Осврт на попис у Црној Гори

Премда се подаци још увек сређују, према званичним резултатима тамошњег Завода за статистику Монстат у Црној Гори је 625.266 становника. За око пет хиљада више него што је то било на претходном попису из 2003. године. Половина становништва живи у три града: Подгорици (187.000), Никшићу и Бијелом Пољу.

Посматрано на основу верске припадности православаца има највише, више од две трећине становништва, односно 72,07 одсто. Други по бројности су припадници исламске верисповести којих је близу 20 одсто, али да треба рећи да се део њих, 3,14 процената, уписао као муслимани, а 15,97 одсто као припадници исламске вероисповести. Католика има 3,44 процената.

Албанаца је евидентирано 4,91 одсто и највише их је у Улцињу, док је оних који су се изјаснили као Бошњаци 8,65 процената. Хрвата има 0,92 процента, а Рома 1,01 одсто. Међутим, чини се да је и овога пута највећа пажња јавности била усмерена према томе колико ће бити оних који су се изјаснили као Црногорци и колико је Срба.

Као Црногорци овога пута се определило 44,98 одсто грађана, док је Срба 28,77 процената. У поређењу са претходним пописом број Црногораца се незнатно повећао, око 2 процента, док се број Срба смањио за око 3 одсто.

Према извештају са пописа у половини црногорских општина Црногорци су евидентирани као најбројнија нација, а највише их је на Цетињу, Даниловграду и Никшићу, док су Срби већинско становништво у Плужинама, Андријевици, Пљевљима, Херцег Новом, Беранама и у Бијелом Пољу.

Треба рећи да се о националној припадности није изјаснило 4,87 одсто становништва, а било је и оних који су се, из разних и њима познатих разлога, изјашњавали и као Џедаји и другим необичним именима.

Српским језиком говори готово сваки други грађанин Црне Горе. Наиме, на овом априлском попису 43,88 одсто грађана се изјаснило да говори српски, док се за црногорски определило 36,97 одсто. Довољан разлог да највеће опозиционе партије у Црној Гори поднесу Скупштини амандман на Устав, којим се тражи да српски језик постане службени. Устав би, по предлогу 28 опозиционих посланика у црногорском парламенту, између осталог, требало допунити новим чланом којим би било прописано да, "уколико неки од језика у службеној употреби, према резултатима државног пописа становништва, буде језик којим говори највећи број грађана, тај језик постаје службени". Иначе, осам година раније, на попису из 2003. српским језиком је говорило 64 процента, односно две трећине грађана, а 23 одсто грађана се изјаснило да говоре црногорским језиком.

У Црној Гори је попис становништва увек био више од пуке статистике. Он је пре свега, а показало се то и овај пут, више политичко питање. Црногорски идентитет је врло сложен и флуидан, пре свега на релацији одређивања и изјашњавања као Црногорац - Србин. Далиборка Уљаревић, извршна директорка Центра за грађанско образовање из Подгорице истиче да у националном изјашњавању постоји та већ свима позната двојност Црногорац - Србин, али и да се исто тако очекивало да ће са обновом црногорске државности јачати и црногорски идентитет.

Основни приговор који се упућује владајућем ДПС-у јесте да се они јавно залажу за грађански идентитет државе, али да у стварности и практично форсирају и граде искључиво црногорски идентитет државе.

Док из владајућег естаблишмента стижу оцене да је попис био углавном реалан и да није био исполитизован, са друге, пак, стране, из тзв. српског блока стижу критике и оптужбе. Тако Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета у Црној Гори упозорава да је попис указао на, када је реч о националној структури, опасан тренд асимилације Срба у Црној Гори. Он подсећа на претње које су у Скупштини саопштили најутицајнији лидери и функционери владајуће коалиције када су, пред почетак пописа, обећали да ће умањити број Срба.

Незадовољство је и код Исламске заједнице Црне Горе јер се код пописа ислам и муслиманска вера воде као две засебне вероисповести. Примедбе је упутио и Бошњачки савет, који истина не сумња у резултате пописа али су му основне замерке на рачун амбијента који је стваран пре и у току пописа као и сама и методологија пописа.

Неслагања и спорења је много али је важно нагласити да је за бољу будућност и стабилну Црну Гору неопходна озбиљнија сарадња и координација пре свега двеју најбројнијих националних групација - црногорске и српске, али и не само њих.