Где је крај избегличким мукама?

Србија је данас прва држава у Европи по укупном броју избеглих, прогнаних и интерно расељених лица, али исто тако и прва по дужини избегличке кризе која траје пуне две  деценије.

Према евиденцији Комесаријата за избеглице у Србији је данас тачно 86155 особа које поседују избегличку легитимацију. Међутим, стварни број избеглих и прогнаних лица из ратом захваћених подручја бивше Југославије далеко је већи. Тако у Коалицији удружења избеглица тврде да тај статус имају и сви они који су у међувремену добили србијанско држављанство, али још увек нису решили своје избегличке проблеме. Таквих је по њима око 300 хиљада.

Докле ће да трају избегличке муке овог дела наших суграђана, тешко је рећи. Било је много обећања са свих страна, али практично се није много одмакло.

Крајем прошле године Коалиција удружења избеглица из Хрватске у Србији одлучили су да судбину преузму у своје руке. Поднели су Петицију Европској Унији (ЕУ) и другим компетентним институцијама и субјектима међународних односа, позивајући се на све релевантне међународне документе о људским правима са захтевом да се њихова судбина коначно реши.

У Петицији су наведени следећи захтеви: повратак заузете покретне и непокретне имовине; обнова током рата, и касније, оштећене и уништене имовине; правична надокнада за оштећену, уништену и несталу имовину; повратак одузетог станарског права или правична новчана надокнада, исти услови откупа за све; исплата доспелих и неисплаћених пензија; признавање радног стажа за период 1991-95.; исплата девизне и динарске штедње; новчана надокнада за неучествовање у процесу приватизације; ревизија пресуда за ратне злочине донете у одсуству окривљених; поштено и уједначено процесуирање ратних злочина и престанак етнички мотивисаних суђења; завршетак процеса ексхумације и идентификације несталих лица.

Да подсетимо, повод за покретање Петиције јесте чињеница да је Хрватска прошле године добила сагласност ЕУ да отвори преговарачко поглавље 23 под називом „Правосуђе и темељна људска права" без услова да врати одузета права избеглицама.

Учествујући у емисији Србија на вези Сателитског програма РТС-а, у понедељак, 16. маја, Миодраг Линта, председник Коалиције наводи да су од 155 адреса међународне заједнице и 20 адреса у Србији, где су све упутили Петицију, добили су тек неких десетак одговора. Међутим, каже да их то не обесхрабрује.

Стотинак избегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске окупљених у Коалицију су упорни у својим захтевима, упућених пре свега ЕУ да не потпише Уговор о приступању са Хрватском све док она не реши наведена имовинска и друга права њених грађана ратном олујом прогнаних и избеглих у Србију.

Избегличка удружења траже да основа дијалога са Хрватском буде Бечки споразум о сукцесији у коме се врло јасно каже да права свих грађана бивше СФРЈ треба да буду поштована у складу са 31. децембром 1990. године. Избеглице такође траже да ови захтеви буду једно од отворених питања између Србије и Хрватске. Другим речима, тражи се хитан и суштински дијалог Владе Србије са властима Хрватске како би се трајно решио проблем одузетих имовинских, статусних и других стечених права.

До сада је прикупљено око 60 хиљада потписа у Петицији.

Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа, у недавној изјави за емисију Србија на вези Сателитског програма РТС-а, подсећа да се имовина у Хрватској већ доста дуго враћа али да то заиста предуго траје и најављује да хрватске власти припремају и два нова закона - Закон о подручјима од посебне државне бриге и Закон о одговорности државе за терористичке акте и јавне демонстрације. По Пупавчевим речима тим би се законима олакшао и убрзао поступак не само враћања имовине, него и уз помоћ државе вршила обнова оштећених кућа и друге имовине. Такође би држава преузела одговорност и за обнову свих кућа и других објеката оштећених у насилним терористичким актима и демонстрацијама.

Миодраг Линта, председник Коалиције истиче да су све то охрабрујуће најаве, али и упозорава да би се све наведено урадило треба одређено време, а то значи да „није реално да ЕУ затвори преговарачко поглавље 23 са Хрватском и са њом потпише Уговор о приступању".

 „Мислимо да је то један процес који ће трајати знатно дуже од ових месец и по дана како Хрватска планира да затвори Поглавље 23", рекао је Линта.

Међутим, Брисел би, како је ових дана најављено, за неколико недеља могао и да закључи преговоре са Хрватском о приступању и она би тиме од 01. јула 2013. постала 28. чланица ЕУ. У том контексту се сад намеће и питање како ће се то одразити на захтеве избеглих и прогнаних Срба и хоће ли њихови темељни проблеми и на који начин да буду решени, односно да ли ће Брисел, у периоду тзв. мониторинга у коме Хрватска на свака три месеца подноси извештај о извршењу преосталих обавеза, притиснути Загреб да реши и и та питања, остаје да се види.

Такође је веома важно ако би и релевантне државне и политичке установе Републике Србије, пре свега Скупштина Републике Србије, а и сама Влада кроз надлежна министарства, покренуле озбиљне расправе са усвајањем одређених закључака који би били обавеза надлежних тела ове државе да се коначно заузму за трајно решење избегличких питања као једног од предуслова за грађање добросуседских односа и регионалне сарадње. Са таквим закључцима и ставовима наши спољно политички актери треба да наступају у сусретима са хрватским званичним, али и релевантним међународним чиниоцима, пре свега ЕУ, и да инсистирају да се питања решавања основних захтева избеглица ставе у приоритет.

Остаје, дакле, да се види да ли ће се у овом неславном јубилеју од две деценије избегличке голготе у Србији коначно решити суштински проблем избеглих и прогнаних Срба из Хрватске, а и не само њих. То је одржив повратак, што пре свега укључује повратак имовине и свих других изгубљених права.

Преузмите документ: Петиција Коалиције удружења избеглица из Хрватске од 19.10.2010.

Преузмите документ: Анализа - незаконито одузимање српске имовине у Хрватској