Српски идентитет у очима Француза

Жан-Кристоф Буисон, новинар и књижевник, уредник културе француског магазина "Фигаро", почеткоm ове године је боравио у Београду.  Дошао је на позив Удружења новинара Србије, добио УНС-ову чланску карту и том приликом говорио о улози медија у представљању српске културе у Француској. Српска прича протеклих деценија, представља хронолошки оквир у којем се развијала Буисонова каријера.

Буисон је први контакт са Србијом остварио преко фудбала, као навијач Лиона и Сен Етјена. Као новинар је, преко политике, културе и уметности, у великом стилу, остварио сан сваког навијача. На једној филмској забави коју је својевремено у Кану организовао Емир Кустурица, упознао је Дијега Марадону!

Била је то врста награде за некога ко је читаву деценију и по писао о Србији, њеним успонима и падовима. Објавио је преко 100 чланака и три књиге, а најновија „Роман о Београду" биће ускоро преведена на српски језик. Буисона у Француској сматрају експертом за Србију и често га позивају да коментарише српске теме.

"Слика коју Французи имају о Србији се мења. На почетку је та слика била веома конфузна. Србија је била део Југославије, а Југославија је била веома компликована за разумевање: два алфабета, три религије, четири језика, шест република...", говори Буисон у разговору за Програм за дијаспору, РТС-а.

Неразумевање је и након југословенског периода пратило Србију. За већину Француза наша земља је била синоним за рат. Таква слика последњих година бледи. Французи сада упознају Србију уз помоћ културе и туризма, каже Буисон, и постепено сазнају да је "Србија протекла два века била у љубави са Французима и Француском".

На питање која су три кључна појма српског идентитета Буисон одговара без много промишљања: слобода, смрт и лепота.

"На првом месту је слобода, дух слободе, зато што је често била под окупацијом других и често у ситуацији да се ослобађа. Друга кључна реч која ми је важна, односно оно што ми се допада код Срба је смрт, односно начин на који се људи носе са смрћу. Често видим људе који се смехом супротстављају трагедији", објашњава Буисон своје кључне појмове и уз једва примету станку образлаже лепоту, као да се сетио да постаје сувише субјективан.

"То је скривена лепота, лепота коју треба пронаћи. Срби нису симпатични на прву лопту, Србија вам се не учини одмах симпатичном. На примеру архитектуре у Београду, Београд није одмах леп... али када почнете да се интересујете... Исто је са Србима. У почетку су уздржани, озбиљни, и постепено се отварају и постају срдачни".

"Говорим истину, искрено и непоколебљиво", изјавио је Буисон након своје последње посете Београду, а чланство у УНС-у схвата као признање за више-деценијски рад на једној теми. Најзад, ко би помислио да ће играч Лиона Љубомир Михајловић, након свих ових година, посредно бити заслужан за поправљање имиџа Србије у Француској. Ако питате Буисона, искреног љубитеља фудбала, исход је логичан, а Марадона је само шлаг на торти званој Србија.