Перој – најзападније српско насеље

Кроз осликавање насеља Перој, недалеко од Фажане и Пуле, а насупрот брионских острва, књига „Перој - пером романтичара", у издању Издавачке куће Словенско слово, представља и значајно сведочење о присуству православља у Истри.

Вредност књиге је утолико већа што је и сам њен аутор, отац Данило, не само родом из тога места, и да је једно време службовао као парох пулски и перојски, већ и чињеница да су потомци данашњих Перојаца, црногорски Срби из области Црмница недалеко од Скадарског језера, у ово истарско подручје доселили предвођени његовим претком протојерејем Михаилом Љуботином, као и војводом Михаилом Брајковићем.

Сеобе у Истру које су предводили свештеници, према речима оца Данила, десиле су се знатно пре оних сеоба које је предводио Арсеније Трећи Чарнојевић, али и оне су биле узроковане повлачењем пред турском најездом.

Могућност да се населе у Истру Срби су добили од млетачких власти као награду што су се борили против Турака на страни Млетачке републике у кандским ратовима које су Млеци изгубили, каже отац Данило.

Говорећи за Програм за дијаспору РТС-а отац Данило истиче да су му повод за писање били случајно пронађени документи чији су аутори двојица грофова - француски гроф и путописац Перошел и венецијански, односно млетачки гроф Агапито. Та двојица грофова су, независно један од другога, по речима оца Данила, намеравали да пронађу грчку колонију у Истри за коју се сматра да је ту основана у време догађаја описаних у Илијади и Одисеји. Међутим, на њихово изнанеђење, како каже отац Данило, они су утврдили да ту у ствари живе Срби.

„Овде нема ништа венецијанско, ништа млетачко, овде нема ништа ни латинског, ови су људи Срби, Срби шизматици и они се држе грчког шизматичког обреда", цитира отац Данило речи француског грофа Перошела које је он написао и објавио у Ле Ману давне 1874. године, након што је видео, зато време, импозантну Цркву Светог Спиридона изграђену ту пре више од 200 година и око које се одвијао сав духовни и друштвени живот српске заједнице.

Отац Данило такође наводи и запис Франа Барбалића, хрватског аутора, који је у 19. веку описујући Перој као „мали православни оточић у мору католичанства", констатовао да „нити се тај мали православни оточић проширио, нити га је католичко море избрисало".

Село Перој је данас скоро градић и насељено је и многим становништвом са стране, каже отац Данило и додаје да ту Срби ипак опстају и то везани уз своју цркву и чување своје традиције којој су их научили њихови преци.

На питање зашто би једна оваква књига била важна у овом тренутку отац Данило, који је управо ових дана постављен на високу дужност у Митрополији загребачко-љубљанској, и по вољи самог новопостављеног митрополита Порфирија, каже да су „у последње време разноразни политички интереси присутни и многи оспоравају наше вековно постојање и само наше порекло, и зато је ова књига скроман допринос спречавању таквих тенденција".