Немачка жели да буде земља интеграције
„Желимо да будемо земља интеграције", рекла је канцеларка Ангела Меркел на отварању 6. Интеграционог самита у Берлину. Међу 120 учесника Самита било је 30 представника досељеничких организација, међу њима и мр Милан Чобанов, подпредседник Централног савета Срба у Немачкој.
Питања интеграције досељеника је свеобухватни задатак целе Немачке. Интеграција је процес који завршава широким учешћем дошљака у свим сегментима немачког друштва, речено је на самиту.
„За земљу као Немачку, која је земља експорта и која мора у будућности да нађе одговоре за своје демографске изазове, интеркултурне компетенције досељеника из целог света су једно велико богатсво", рекла је Меркелова.
Помало офуцан појам „интеграција" би на предлог представника досељеника требало у будућности заменити речима инклузија и пратиципација. Меркелова је нагласила да је интеграција један двосмерни процес.
„Не требају само они који се доселе за Немачку да се интегришу. И већинско становништво има обавезу да се отвори према дошљацима", нагласила је Меркелова и захтевала једно „духовно отварање" немачког друштва.
Меркелова је рекла да добро разуме младе досељенике који говоре немачки, имају одличне оцене у школи и дипломе а питају, шта још треба да учине да би били прихваћени као добро интегрисани.
„Становници САД су навикли на то да људи различито изгледају и да се не обазиру на то да
ли је неко тамне пути или носи страно име. Дошло је време да се и ми у Немачкој на то привикнемо", нагласила је Меркелова.
Овогодишњи самит је билансирао резултате прошле године усвојеног Националног акционог плана. Главне теме самита биле су тржиште рада и признавање квалификације дошљака. Општа оцена учесника је била, да је тема интеграција досељеника продрла у скоро све делове немачког друштвеног и политичког живота. Велики напредак је постигнут и у томе да
се о свим темама интеграције разговара непосредно са представницима дошљака и да су прихваћени као равноправни партнери у дијалогу.
Међу 120 учесника Самита било је 30 представника досељеничких организација, међу њима мр Милан Чобанов, подпредседник Централног савета Срба у Немачкој (ЗСД).
„Политички чиниоци у Немачкој се додуше из петних жила напрежу да у Немачкој етаблирају културу добродошлице и признања. Међутим, то су све флосукуле. Ситуација на терену је другачија. Предрасуде према досељеницима, чак отворен расизам у неким деловима немачког друштва су највеће препреке за успешну интеграцију. Политичка слаткоречивост не може да прикрије разарајуће последице десничарских ликвидација деветоро странаца у Немачкој последњих година. Неповерење према немачким институцијама, пре свега полицији и обавештајним службама, је велико. Разоткривање истине о злочинима није само ствар немачких судова, он мора да буде део једног ширег друштвеног процеса. Иако су жртве ликвидације били Турци, Курди и Грци та тема се тиче свих нас досељеника ", рекао је Чобанов.
Око 16 милиона људи у Немачкој има стране корене - то је петина становништва. Економска криза у јужној Европи као и последице проширења Европске уније Немачкој су донели највећи прилив миграната од 1995-е године: преко миллион људи се 2012 доселило у СР Немачку. Највећи удео у приливу становништва чине дошљаци из кризних делова јужне Европе - Шпанци (30.000), Грци (34.000), Португалци (12.000) и Италијани (42.000).
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар